УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА
УТИЦАЈ ТРЖИШНОГ РИЗИКА НА ПРИНОС ПОЈЕДИНИХ ПРОИЗВОДА
семинарски рад
Предмет
: Стратешки финансијски менаџмент
Ментор
: Проф. др Драган Микеревић
Студент
: Габриела Пајић, 223/13
Мај, 2017. године, Бања Лука
1. РИЗИК
1.2. Појам ризика
Када кажемо ризик, мислимо на појам који се данас јавља у скоро сваком дану
просјечног човјека. Живимо у свијету промјена, нестабилности и неизвјесности, те је
због тога природно очекивати да ће се све већи број појединаца и група осмјелити
преузети ризик, било то у свакодневном животу и послу, било у неким чак
неочекиваним ситуацијама.
Када постоји ризик, постоје и барем два могућа исхода, а најмање један од њих
мора бити непожељан. У којем се обиму мјери та непожељност, зависи од ситуације до
ситуације. На примјер, може се радити о потпуном губитку нечега што посједујемо, или
пак, можемо остварити мањи добитак од могућег.
Иако се ризик често везује уз појам неизвјесности, битно је напоменути да се ради о два
различита појма.
Ризик се може измјерити кроз вјероватноћу настанка одређеног догађаја, док код
неизвјесности не постоји та могућност, ради се дакле о немјерљивој појави.
Ризик не значи сигурно наступајући нежељени догађај, већ се ради о негативно
процијењеној посљедици чији је настанак неизвјесан.
1.2. Врсте ризика
Да би се ризик сагледао на најбољи начин потребно га је подијелити у двије
велике групе. Даље рашчлањивање ризика се врши у зависности од ситуације или
области у којој се он процјењује, посматра или мјери.
1.2.1 Системски ( тржишни ) ризик
Тржишни ризик се још назива недиверзификовани или системски ризик. Као
што и само име говори, овај ризик је немогуће елиминисати диверзификацијом јер је
повезан са цјелокупним тржиштем.
Уколико се на тржишту дешавају одређени поремећаји у смислу промјене
интересних стопа, природних катастрофа или промјене цијена улазних елемената, све
то утиче и на ризичност одређених послова који зависе од наведених параметара.
Тржишни ризик нема једнаке посљедице за сва предузећа. За неке од њих он
може да креира доста повољне услове, док би други били у супротној ситуацији.
Page 4
Управо то нам говори, да од дјелатности предузећа зависи оно што ће се
сврставати под ову врсту ризика.
Пошто ће у овом раду бити ријечи о пољопривредним производима, неопходно
је напоменути и са каквим се ризицима сусрећу сами произвођачи пољопривредних
произовда.
Према оцјенама пољопривредних стручњака, бројност и негативан ефекат
ризика у пољопривреди са годинама неће опадати, већ чак обрнуто, долазиће и до
повећања неких од тих ризика
1
.
Као најзначајнији у овој категорији наводи се ризик шпекулације са цијенама
пољопривредних производа на тржишту. Највећи утицај овог ризика видљив је у
сиромашнијим земљама и он је посљедица пољопривредне политике развијених
земаља. Наиме, висока државна давања за пољопривреду која су заступљена у
развијеним земљама утичу на пад цијене пољопривредних производа на свјетском
тржишту а то свакако угрожава фармере неразвијених земаља који немају државну
финансијску подршку. Чак и у случају да остваре високе приносе, они се
суочвају
са
ниском тржишном цијеном, те на тај начин не могу да покрију ни редовне трошкове
производње.
У последњих неколико година, примјећује се нагли пораст цијене инпута, као
што су нафта или ђубриво, у односу на претходне године. Тада се дешава да цијена
производа покрива уложено у производњу истих, али није довољно висока за
обнављање производње.
Углавном су ризици који потичу са тржишта и утичу на пољопривредне
произвођаче производ политике која не уважава предуслове одрживости
пољопривредне производње, и управо због тога долазимо до закључка да се ради о
високо ризичном сектору привреде.
1.2.2. Несистемски ризик ( ризик специфичан за компанију)
Ризик повезан са факторима карактеристичним за одређену компанију назива се
компанијски или нестистемски ризик.
2
1
Интернет магазин:
www.poljoprivreda.info
;
2
Микеревић, Д. (2005). Стратешки финансијски менаџмент. Бања Лука: Економски факултет и Финрар;
(стр. 205)
Page 5
Управљање ризицима је сложен и широк процес који је у складу са том
чињеницом разматран и дефинасан од стране великог броја стручањака. Из тога
поизилази да су и фазе од кога се састоји управљање ризицима дефинисане на
различите начине.
У овом раду је одабран процес управљања ризицима према Chapmanu који се
састоји до 6 повезаних фаза.
Слика бр.1 – Фазе процеса управљања ризицима;
Извор:
Chapman C., Ward S., (2003): Project Risk Management: Processes, Techniques, and
Insights, Wiley, New York;
Превод: Велеучилиште у Шибенику;
Анализа пословне активности
јесте прва фаза у укупном процесу управљања
ризиком предузећа.
Неопходна је због разумијевања позадине посла, специфичних активности,
процеса или пројеката који представљају предмет разматрања ризика.
Ова фаза представља обавезу менаџмента и свих запослених у предузећу да
анлазира сваки сегмент пословања како би се утврдио и најмањи ризик који може
утицати на пословне активности.
Основа је за све фазе које слиједе, а основни циљ које се жели постићи овом
фазом је разумијевање пословних процеса те информисање остаих фаза процеса
управљања ризиком.
анализа
пословне
активности
идентификц
ија ризика
анализа
ризика
одређивање
реакције на
ризик
праћење
ризика
извјештава
ње о ризику
Page 7
