VISOKA EKONOMSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA PEĆ
LEPOSAVIĆ
SEMINARSKI RAD
INFORMACIONI SISTEMI U SPLJNOTRGOVINSKOM I
CARINSKOM MENADŽMENTU
ELEKTRONSKA CARINA
STUDENT:ALEKSANDRA ARSIČ MENTOR:prof. dr. MARKO SAVIĆ
70063/15
KRALJEVO, NOVEMBAR 2017.
Vizija i ciljevi elektronske carine
Komisija i države članice EU se obavezuju, a u cilju uspostavljanja
panevropskog servisa e-Uprave, da obezbede efikasne, efektivne i interoperabilne
informacione i komunikacione sisteme javnih uprava, kako bi se razmena poruka i
proces javnog informisanje širom Evrope obavljao na bezbedan način. Kao deo ove
obaveze, isti su se obavezali da će obezbediti sigurnosne, integrisane, interoperabilne i
pristupačne elektronske carinske sisteme kako bi se olakšala logistika u lancu
snabdevanja i olakšale carinske formalnosti prilikom kretanja robe u/i van Evropske
Zajednice, i da se smanji rizik sa gledišta bezbednosnih i sigurnosnih standarda
građana, uspostavljanjem kompatibilnih IT carinskih sistema između država članica
EU. EU elektronski carinski sistemi će u osnovi biti izgrađeni u skladu sa
međunarodnim standardima u pogledu skupova podataka / modela i formata poruka,
čime će se omogućiti buduće interakcije sa carinskim sistemima trećih zemalja.
Komisija i države članice EU imaju za cilj da obezbede strukturu i način na koji
Komisija, carinske uprave i druge granične službe u EU mogu da razmenjuju
elektronske podatke, kako bi se:
• Obezbedila efikasna kontrola sa jedne strane i olakšalo kretanje robe kroz
efikasne procedure za izvoz i uvoz,
• Obezbedilo povećanje konkurentnosti evropske privrede kroz smanjenje
administrativnih troškova i poboljšanje carinskih procedura;
• Olakšanje legitimne trgovine kroz koordiniran pristup svih kontrolnih
službi, a koje se odnose na kontrolu robe prilikom uvoza i izvoza;
• Poboljšala bezbednosti i sigurnost građana u vezi sa opasnom i ilegalnom
robom;
• Poboljšala zaštita finansijskih interesa Evropske zajednice (EZ) i njenih
država članica;
• Doprinelo borbi protiv međunarodnog kriminala i terorizma pružajući brze
i relevantne informacije u vezi sa međunarodnim lancem snabdevanja;
• Omogućila nesmetana razmena podataka između relevantnih kontrolnih
organa po pitanju uvoza i izvoza na osnovu Carinskog zakona EU i
drugih relevantnih propisa.
Da bi se postigli ovi ciljevi, Komisija i države članice EU imaju za obavezu da
obezbede:
• Elektronsku razmenu podataka između carinskih ispostava za sve carinske
postupke ili iz bilo kojih drugih razloga koje se odnose na kretanje robe
preko granica EU;
• Da ekonomski operater može da podnese svoje deklaracije u elektronskom
obliku iz svojih prostorija, bez obzira u kojoj državi članici EU roba ulazi u
/ili istupa iz EU;
• Naplata ili povraćaj carinskog duga vrši se prema mesnoj nadležnosti u
odnosu na glavno knjigovodstvo ili sedište uvoznika ili izvoznika
• Izbor robe za carinske kontrole na graničnim i unutrašnjim carinskim
ispostavama je zasnovano na analizi rizika, automatski koristeći
međunarodne, EU i nacionalne kriterijume analize rizika koji se
elektronski razmenjuju između država članica;
• Privrednici će morati da se registruju samo u jednoj državi članici za
carinske potrebe, čak i ako obavljaju carinski postupak u drugim državama
članicama;
• Ekonomski operateri imaju pristup informacijama putem portala i
jedinstvene elektronske pristupne tačke za uvoz i izvoz, bez obzira u kojoj
se države članice carinski postupak počinje ili se završava;
• Svi postojeći (npr. TARIC, NCTS, itd) i budući kompjuterizovani carinski
sistemi će biti zasnovani na integrisanoj arhitekturi;
• Kad god je potrebno, ovi kompjuterizovani carinski sistemi se povezuju sa
postojećim i budućim sistemima pored carinskih (npr. sistem za praćenje i
kontrola akciza (EMCS) za praćenje kretanja unutar Zajednice akcizne
robe);
• Svim državnim organima i agencijama uključenim u postupak uvoza i
izvoza je omogućeno da ako je to međunarodnim ugovorom predviđeno
elektronski razmenjuju podatke, uključujući i sa trećim zemljama,. Carina
će preuzeti vodeću ulogu u uspostavljanju jednog elektronskog prozora za
izdatim ovlašćenjima od strane carinskih organa za celu teritoriju EU,
funkcionalne specifikacije Jedinstvenog pristupnog šaltera, centralizovanog
carinjenja i Jedinstvenog elektronskog prozora.
U trećoj fazi, rad će biti fokusiran na daljoj automatizaciji carinskih sistema
koji se zasnivaju na konceptima Modernizovanog carinskog zakona EU. Ovi
projekti će dovesti do završetka potpuno automatizovanog sistema izvoza i
uvoza (Automated Export System and Automated Import System
AES/AIS), uključujući i centralizovano carinjenje.
Četvrta faza podrazumeva uspostavljanje projekta „Jedan prozor“ (Single
Window).
Države članice će implementirati napred navedene sisteme unutar
vremenskog okvira koji će omogućiti testiranje i puštanje u rad svaki od navedenih
sistema. Međutim, krajnji datum moguć je tek kada svi sistemi budu operativni u
svim državama članicama.
Zakonske promene i pojednostavljivanje
Obavezno korišćenje informacione tehnologije u carinskom poslovanju
zahteva izmene zakonodavstva u oblasti carina. Pored toga, carinsko zakonodavstvo i
procedure zahtevaju dodatno pojednostavljenje i modernizaciju kako bi se u
potpunosti prilagodile upotrebi informacionih tehnologija i elektronskih
dokumenata umesto pisanih deklaracija.
Uredba (EC) broj 648/2006
Ovom Uredbom izvršene su izmene u postojećem Carinskom zakonu EU i pratećoj Uredbi
kojima su propisane odredbe o kontroli prilikom uvoza i izvoza, kao i odredbe kojima se
propisuje postupak sticanja statusa Ovlešćenog ekonomskog operatera. Međutim, dok se
neke odredbe primenjuju odmah, kao što su sistem za kontrolu izvoza, odredbe koje se
odnose na priznavanju statusa ovlašćenog ekonomskog operatera počele su da se primenjuju
