Finansije
I
finansijsko pravo
SEMINARSKI RAD
Sadrzaj
Sadržaj
...............................................................................................................................................2
Uvod.....................................................................................................................................................
3
POJAM BUDŽETA............................................................................................................................
4
FINANSIJSKA I EKONOMSKA OBELEŽJA BUDŽETA..............................................................
5
BUDŽETSKI PRINCIPI ( NAČELA )..............................................................................................
5
PRINCIP BUDZETSKOG JEDINSTVA...........................................................................................
6
PRINCIP BUDZETSKE POTPUNOSTI...........................................................................................
7
PRINCIP BUDZETSKE PREGLEDNOSTI.....................................................................................
7
DINAMIČKO - MATERIJALNI BUDŽETSKI PRINCIPI..............................................................
7
PRINCIP BUDZETSKE REALNOSTI ( TACNOSTI).....................................................................
8
PRINCIP
BUDZETSKE
RAVNOTEZE..............................................................................................
.........................................
...................................... 8
PRINCIP
BUDZETSKE
JAVNOSTI....................................................................................................
9
PRINCIP PRETHODNOG ODOBRENJA BUDZETA....................................................................9
PRINCIP PERIODICNO S TI BUZDETA.....................................................................................10
VRSTE BUDŽETA...........................................................................................................................11
BUDZETSKO JEDINSTVO.............................................................................................................11
BUDZETSKA POTPUNOST...........................................................................................................13
DONOŠENJE
I
IZVRŠENJE
BUDŽETA...........................................................................................13
METODOLOGIJA IZRADE I DONOŠENJA BUDŽETA.............................................................13
IZVRŠAVANJE I IZVRŠIOCI BUDŽETA......................................................................................15
VIRMANISANJE I REBALANS BUDZETA.................................................................................15
KONTROLA IZVRŠAVANJA BUDŽETA......................................................................................16
ADMINISTRATIVNA KONTROLA BUDZETA...........................................................................17
REDOVNA I POSEBNA BUDŽETSKA KONTROLA..................................................................17
POSEBNA BUDZETSKA KONTROLA KAO OBLIK POVREMENE KONTROLE.................18
ZAKLJUCAK....................................................................................................................................19
Literatura..........................................................................................................................................
2
UVOD
Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda u svim savremenim
državama je budžet, a u nekim zemljama i jedini. U budžetskoj teoriji postoje
brojne definicije budžeta , jer se radi o kompleksnoj finansijskoj instituciji, pomoću
koje država ostvaruje mnoge ekonomske, finansijske, političke i socijalne ciljeve.
Klasično shvatanje budžeta zasniva se na tvrdnji da je budžet akt kojim se
predviđaju i odobravaju, unapred i za određeni period vremena, prihodi i rashodi
države.
2
Inače, sam termin „ budžet " prvi put je upotrebljen u francuskom
zakonodavstvu 1806. godine da bi se njime označio državni budžet. Sama reč budžet,
čiji je koren „ bouge " i „ bougette " , francuskog je porekla, i označavala je kožnu torbu.
Ova reč prodrla je u finansijsku praksu Engleske pošto je dobila svoje prenosno
značenje. Do toga je došlo tako što je ministar finansija, prilikom podnošenja zahteva
parlamentu za odobravanje sredstava, otvarao kožnu torbu (budget) u kojoj je nosio taj
zahtev i iz nje ga vadio, da bi ga pročitao pred parlamentom. Taj akt nazvan je
„ otvaranjem budžeta " i tako je reč budžet prihvaćena u finansijskoj praksi skoro svih
država.
FINANSIJSKA I EKONOMSKA OBELEŽJA BUDŽETA
Svaka savremena država ,radi izvršavanja ustavom i zakonima utvrđenih
zadataka i funkcija , mora raspolagati određenim finansijskim sredstvima, što znači,
mora imati redovne i trajne izvore prihoda kojima će finansirati obavljanje tih
zadataka .
Da bi se finansiranje ovih zadataka vršilo organizovano i planski, moraju se
utvrditi potrebe (javne potrebe ) koje treba podmiriti, i finansijska sredstva kojima će
se one podmiriti. Potrebe ( javni rashodi ) se predviđaju u budžetu , po pravilu ,
pojedinačno i prema nameni. Sredstva (javni prihodi ) predviđaju se po izvorima ,a
utvrđuje se i visina do koje treba da se prikupe . Budžet je prema tome , u prvom redu
finansijski instrument, namenjen za finansiranje zadataka i funkcija državnih organa,
u kome se utvrđuju izvori prihoda i javni rashodi. Pored finansijskih obeležja
prikupljanja i uravnoteženja prihoda i rashoda, budžet ima i veoma značajna
ekonomska obeležja i karakteristike, koja se ogledaju u uticaju koji on ima na
proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju.
Budžet je jedan od najznačajnijih instrumenata preraspodele nacionalnog
dohotka. On predstavlja fond sredstava izdvojenih iz nacionalnog dohotka , kojim se
određuje dalja namena ovih sredstava raspodeljenih na lične , materijalne i često
investicione rashode.-Ta nova raspodela znatno utiče na proizvodnju i potrošnju
dobara .Uticaj budžetskih prihoda na privredna kretanja ispoljava se neposrednim i
posrednim putem. Neposrednim putem tako što se u budžetu predviđaju sredstva za
neposredno ulaganje u privredu , čija je posledica povećanje proizvodnje.Posredan
uticaj na proizvodnju ogleda se u tome što budžetom predviđaju sredstva za razne
nabavke , radove i usluge, usled čega budžet ima ulogu potrošača. Budžet je često veliki
potrošač određene robe, kao što su vojna oprema i naoružanje,što izaziva povećanje
ove proizvodnje.
Poreska intervencija u oblasti privrede prihvaćena je kao neminovna posledica
fiskalne politike koja se izražava kroz budžet. Poreski intervencionizam , kao mera
određene budžetske politike, ima danas mnogo pristalica.
BUDŽETSKI PRINCIPI ( NAČELA )
Budžetski principi ili budžetska načela su osnovna pravila kojih se treba
pridržavati prilikom izrade, donošenja i izvršenja budžeta. Ona su nastala kao rezultat
borbe i stalnog nastojanja parlamenta da ograniči pravo vladara, kako prilikom
uvođenja obaveze plaćanja raznih dažbina, tako i prilikom utvrđivanja namene
njihovog trošenja.
Budžetski principi mogu se podeliti na :
• Formalno - statične i
• Dinamičko - materijalne.
Prvi se odnose na sadržaj i oblik budžeta , a drugi na sastavljanje i izvršenje
budžeta.
FORMALNO - STATIČKI BUDŽETSKI PRINCIPI
Formalno - statički budžetski principi su :
• Princip budžetskog jedinstva,
• Princip budžetske potpunosti i
4
1
• Princip preglednosti (jasnoce)
PRINCIP BUDŽETSKOG JEDINSTVA
Primena ovog principa zahteva da svi javni prihodi i rashodi u budžetu budu
prikazani u jednom budžetu. Na taj način dobija se celovit uvid predstavničkog tela
( parlamenta ) u stanje državnih finansija, čime se obezbeđuje uticaj parlamenta na
finansijsku privredu zemlje. Princip budžetskog jedinstva omogućuje da se lakše i
uspešno prevaziđe često velika razlika između potreba za javnim rashodima i
ekonomskih mogućnosti zemlje da se ti rashodi mogu pokriti. O principu budžetskog
jedinstva govori se ne samo kada su u pitanju budžeti užih politicko - teritorijalnih
jedinica uključeni u budžet šire političko - teritorijalne jedinice, u jedinstveni
opštedržavni budžet, već i onda kada su javni prihodi i rashodi pojedine političko -
teritorijalne jedinice obuhvaćeni samo u njenom posebnom, vlastitom budžetu koji nije
deo budžeta šire političko - teritorijalne jedinice.
Tokom vremena praktični razlozi i povećana mogućnost da se ostvare neki od
ciljeva budžetske politike, doveli su do promena , odnosno do isticanja zahteva za
postojanjem više budžeta ( budžetski pluralizam ) , kao i za finansiranjem nekih javnih
potreba ne samo putem budžeta, nego i primenom drugih finansijskih instrumenata
( finansijskih programa, javnih fondova i sl. ) pojava budžetskog pluralizma ili sistema
specijalnih budžeta u savremenim javnim finansijama objašnjava se povećanom
ekonomskom aktivnošću države i specifičnom ulogom budžeta u ostvarivanju ciljeva
ekonomske politike zemlje. Kao specijalni budžet pojavili su se u praksi dvojni budžeti,
aneksni i autonomni budžeti. Savremena teorija pojavu dvojnih budžeta objašnjava
potrebom postojanja redovnog i kapitalnog budžeta. Redovni budžet sadrži redovne
prihode ( od redovnih dažbina i od javne privrede ) i rashode za tekuću delatnost
državnih organa. Međutim, kapitalni ili investicioni budžet sadrži prihode od zajmova i
ostale vanredne prihode, a njegovi rashodi obično idu na investicije. Aneksni budžeti
idu uz budžet kao njihov prilog i služe za podmirenje onih potreba koje nisu
istovremeno i potrebe državnih organa. Najčešće se donose za državna preduzeća koja
vrše određenu javnu službu , kao što su : železnica, pošte, radio, televizija i sl. Postoje i
državna preduzeća monopolističkog karaktera, kao što su fabrike duvana, šećera, soli, i
sl. Autonomni budžeti su slični aneksnim budžetima , a razlika između njih je u tome
sto aneksni budžet odobrava predstavničko telo, dok autonomni budžet donose organi
upravljanja korisnika sredstva, koji je ovlašćen na sastavljanje takvog budžeta .
PRINCIP BUDŽETSKE POTPUNOSTI
Princip budžetske potpunosti podrazumeva da se u budžetu iskazuju svi
prihodi i rashodi države , koji mogu biti prikazani u punom iznosu ( bruto budžet ), ili u
neto iznosu, kada se prethodno prebiju budžetski prihodi od rashoda , tako da se u
budžetu prikazuje višak prihoda nad rashodima ( neto-budžet ). Primena neto budžeta
ne omogućuje predstavničkom telu da ima potpun uvid u finansijsku delatnost države ,
dok primena bruto budžeta obezbeđuje kontrolu parlamenta pri raspolaganju javnim
prihodima i njihovom racionalnom trošenju.
U teoriji i praksi data je prednost bruto nad neto budžetom , tako da danas
preovladava u praksi nacelo bruto budžeta. Međutim, i pored primene bruto budžeta u
nekim se budžetskim sistemima susrećemo s pojavom da su prihodi i rashodi pojedinih
korisnika , odnosno pojedinih delatnosti dati u budžetu u neto iznosima.
PRINCIP BUDŽETSKE PREGLEDNOSTI
Princip budžetske preglednosti ili princip jasnoce budžeta obezbeđuje se tako da
se prihodi i rashodi u budžetu grupišu na jedinstven način i to prihodi prema
5
