procese koji uslovljavaju pripremu i genezu zemljotresa, zatim procese stvaranja i prostiranja
seizmičkih talasa kroz Zemljinu unutrašnjost, tektonske procese u žaristu zemljotresa, mehaničke
efekte dejstva seizmičkih talasa na tlu i građevinskim objektima itd.

Seizmologija se bavi i izučavanjem mogućnosti prognoze jakih zemljotresa, stvaranjem i
kretanjem cunami talasa (velikih talasa koje generišu podvodni zemljotresi) itd.

Ukratko, seizmologija je nauka o zemljoresima, a ime je dobila od grčkih reči seismos - potres i
logos –nauka.

Kao posebna naučna disciplina, nastaje pojavom prvih instrumenata za registrovanje zemljotresa
(Slika1). Prvi kvalitativni instrumentalni zapisi zemljotresa (seizmogrami) registrovani su u XIX
veku.

Son Micel

prvi je 1760.godine izneo zamisao da su zemljotresi talasi koje pokreću

pomeranja masa stenja kilometrima ispod površine, a 1855. godine Luidi Palmijeri

izradio je

prvi seizmograf za  proučavanje tih talasa. Danas ima više stotina seizmografskih stanica na svim
kontinentima,  uključujući  i  Antarktik,  a  vibracije  jačih  potresa  mogu  se  otkriti  i  na  velikim
udaljenostima, praktično svuda na Zemlji. Nešto od tih potresa moze se čuti uhom. Po Prajeru,
nase  uho  je  sposobno  da  oseti  primarne  talase  od  14  kHz  donje  granice  čujnosti  (do  24  kHz
gornje  granice čujnosti). Ali,  to  je mali deo  mnoštva talasa i  sasvim nedovoljan  za  predviđanje
nesreće.

Slika1. Seizmograf

Son Micel,engleski geolog (1724-1767)

Luidi Palmijeri,italijanski fizičar (1807-1896)