1
ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
ПЕЋ У КРАЉЕВУ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет
ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА
Тема
ОРГАНИЗАЦИЈА КАО СИСТЕМ
ПРИСТУП ОРГАНИЗАЦИЈИ КАО СИСТЕМУ
Mentor
Студент
Др.проф. Љубиша Митровић Веселин Петровић
Број индекса 71026/17
КРАЉЕВО децембар 2017
4
Овакво признавање и овакву улогу у односу на друге научне дисциплине, ова
теорија је стекла захваљујући следећим својим основним карактеристикама
Оп
ш
та теорија система је довољно оп
ш
та да мо
ж
е обухватити све
главне појединос
т
и постоје
ћ
их теорија. Сем тога, она је у тој мери
апстрактна да се употребљени термини и појмови могу применити
у свакој појединој науци, стога је она комплетна информација
реалног света.
Опста теорија система има нау
ч
ни каракер у том смислу сто су
појмови и примењени језик јединствено одре
ђ
ени
Оп
шт
а теорија система има практи
ч
ну вредност у истра
ж
ивању
реалног света.
Основни појам о општој теорији система представља систем до ког долазимо
применом њене опште, универзалне научне методологије и апаратуре.
У опште теорије система лежи посматрање свих појава у природи и друштву у
њиховој међусобној повезаности и у сталном кретању. По њој, конкурентне појаве
или објекти из наше реалности не могу се посматрати и проучавати изоловано. Да
би се у томе успело, потребно је поћи од свеопште повезаности појава и објеката
у реалном свету, те зависно од циља посматрања, користећи се позитивним
достигнућима разних наука, формирати одговарајуће критеријуме и принципе
проучавања. На основу ових критеријума и принципа приступити издвајању и
посматрању разних реалних и апстрактних објеката и појмова, који имају својство
релативно заокружених целина, а то, другим речима, знаци систем. Посматрањем
и проуцавањем односа између изабраних објеката и појмова и њихових саставних
делова (елементима система), као и односа између ових објеката и појмова и
осталих елемената наше реалности који нису у систему, могу се добити поуздани
закључци о њиховој природи и законитостима које у њима владају.
По општој теорији система све сто је човек својом свесном активношћу досад
створио представља, у ствари, системе. То такође, представљају и сви
материјални објекти у природи, сав биљни и животињски свет, па, сходно томе, и
сам човек, с тим сто је окупљање и повезивање њихових елемената дело
природе, а не човека као свесног бића. До тога је досло током времена, тј.
еволуцијом и углавном под дејством природних закона.
Ово становиште, као и овај приступ у посматрању и проучавању како природних
тако и свесном људском делатношћу створених феномена и објеката који нас
окружују, утицали су да се општа теорија система свесрдно прихвати и искористи
за разрешавање разних проблема и у оквиру организације. Њено прихватање и
коришћење у организацији нарочито је дошло до изражаја у последњих неколико
деценија. Оно је у њима било тако масовно и интензивно да је убрзо довело до
стварања једног новог, квалитативно друкчијег приступа организацији, познатог
под називом "модерни" или "системски приступ организацији''
5
ПОЈАМ СИСТЕМА
Систем, као што смо видели преставља основни појам опште теорије система.
Под њим "подразумевамо скуп елемената (делова) чији међусобни односи
почивају на одређеним законима или принципима, из ове дефиниције јасно
произлази следеће: (1) да сви системи представљају композицију одређених
елемената, и (2) да је та композиција код свих настала у складу са одређеним
природним законима или унапред постављеним принципима.
Међутим, и поред дивергентности, готово све дефиниције система указују на оно
што је заједничко свима њима, а то је да сви системи имају своје порекло, односно
да су сви композиција (скуп) елемената и да сви имају своју сврху - циљ (а
нарочито они које је човек
створио), тако да постојање било кога од њих има
смисла само док оствараје своју сврху, односно свој циљ као система.
Сваки систем, дакле, чини групу елемената. Његови елементи или компоненте
могу да буду разни објекти и појмови, реални или апстрактни, као сто су: звезде,
планете, атоми, машине, апарати, бројеви, алгебарски симболи, време, идеје,
људи или, још боље, сва жива бића, итд. Поред тога елементи система могу да
буду и разне особине материјалних објеката (маса, густина, температура,
еластићност, електрична проводљивост, итд.).
Сваки систем има своје окружење, тј. своју средину у којој делује и
која на њега врши одређен утицај.
Окружењем система обухвата све елементе који се налазе ван
система. Од ових елемената посебан значај се придаје оним који утичу
на систем или, пак, оним на које систем утиче.
Поред наведеног, треба истаћи и то да елементи датог система, посматрани
појединачно, представљају, такође, системе. Они, такође, имају своје делове,
односно компоненте, као и своје сопствено окружење, своју средину коју чини дати
систем. Као што дати систем чини њихово окружење, тако и они чине окружење за
своје компоненте. Исто правило важи и за дати систем, који се у односу на своје
елементе јавља у својству система, па тиме и њиховог окружења, а у односу на
своју средину, односно окружење, у својству елемената — саставног,
компонирајућег дела. Због ове особине елементе система називамо јос и
подсистемима
