ЈУ Центар средњих школа "Иво Андрић" Прњавор
Прњавор
МАТУРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ
:
МОНЕТАРНА ЕКОНОМИЈА И БАНКАРСТВО
ТЕМА
:
АКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ
УЧЕНИК: МЕНТОР:
Прњавор, јун 2018. године
АКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ МАТУРСКИ РАД
2
Садржај:
1. УВОД.............................................................................................................................................. 3
2. РАЗВОЈ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА........................................................................................... 4
3. БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ –ПОЈАМ И ПОДЈЕЛА......................................................................5
3.1. Пасивни банкарски послови.................................................................................................. 6
3.2. Неутрални банкарски послови..............................................................................................8
3.3. Сопствени банкарски послови.............................................................................................. 9
4. АКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ.......................................................................................10
4.1. Кредити (зајмови) – појам и подјела..................................................................................10
4.2. Инвестиције у хартије од вријдности.................................................................................12
5. КРАТКОРОЧНИ АКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ.........................................................13
6. ДУГОРОЧНИ АКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ..............................................................15
7. ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................. 17
8. ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................. 18
АКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ МАТУРСКИ РАД
4
2. РАЗВОЈ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА
Први банкарски послови настали су већ у раним периодима развоја људског друштва.
Зачеци ових послова могу се историјски пратити још од 3000 године п.н.е. У периоду од VII
до V вијека у Вавилону су се појавиле приватне куће које су се бавиле банкарским
пословима, били су познати под називом тезаурисање, а људи који су се њима бавили звали
су се тезаури. Ти су се послови односили на организовано чување одговарајуће робе.
Примљену робу су тезаури чували или давали даље у промет на одређени рок и уз
одговарајуће признанице о депонованим производима које су и саме постојале предмет
самосталног финансијског промета за обрачуне и плаћање.
У истом раздобљу у старој Грчкој банкарски послови се развијају у оквиру чувених
храмова, посебно храмова у Ефесу на острву Родос. Појавом кованог новца на овом тлу,
почев од VI вијека прије наше ере, које је издавао скоро сваки град или мања државица
самостално за своје потребе, јављају се и први приватни мијењачи, који су мијењали новац
једног града, односно државе за новац друге државе, или су га давали на зајам уз камату.
Свој посао они су обављали на тргу за столом или на клупи. Како се сто на грчком назива
"трапеза", то су они добили назив "трапезити", а у данашњем смислу ријеч "трапеза"
означава банку.
У раном феудализму, паралелно са одумирањем трговачких послова, замирао је и
развој банкарских послова, односно банака. У овом периоду већи значај још су имали само
мјењачки и емисиони послови.
Банкарски послови се поново јављају у сјеверној Италији, када се банкарство развија
из потребе за сталним кредитима и организованији је и платни промет. Прве банкарске
институције појавлјују се као комерцијалне и емисионе банке, а међу њима су и прве
најпознатије банке
Di Genove
основана 1320 год. и
Casa Di Sant Gеоrgio
основана 1407 год.
Те банке бавиле су се се и жиро прометом, такође се и сматрају најстаријим првим банкама
у историји банкарства.
Током XVII и XIX в. су основане велике банкарске институције , које су сопственим и
туђим средствима постале важан фактор развоја привреде и промета, не само у земљама него
и у међународним односима. Неке од њих су
Riskbank,
основана у Шведској 1668 год.;
Bank
of England
основана у Енглеској 1694 год.; у Србији прва банка основана је 1862 год. под
називом
Управа фонда
која је касније прешла у државну хипотекарну банку, а од 1883 год.
пословала је као Привилегована Народна банка Краљевине Србије.
Банкари су потом почели да штампају нове потврде, које су гласиле на њих саме и
позајмљивали племићима и предузетницима исти за камату. Користиле су се за инвестиције,
државну и личну потрошњу. Тиме се у оптицају нашло више новца него што је било злата и
АКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ МАТУРСКИ РАД
5
сребра у залагаоницама, они су почели да стварају новац и од позајмљивања истог створили
су нову економску активност - банкарство.
3. БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ – ПОЈАМ И ПОДЈЕЛА
Под банкарским пословима се подразумјевају послови које банке обавлјају по
традицији или на основу законске регулативе. Банке се оснивају као акционарска друштва која
морају имати најмање два оснивача, између којих се склапа уговор о оснивању, којим се
утврђује износ оснивачког капитала и друга питања везана за пословање и рад банке. Без
обзира на сву динамичност промјене банкарских послова, они се ипак могу сврстати у
традиционалне групе послова који вијековима постоје.
Банкарски послови су:
депозитни;
кредитни;
девизни, девизновалутни и мјеначки послови;
емисиони послови;
послови са ефектима;
гаранцијски послови;
послови пчатног промета.
Уобичајена су три критерјума за груписање банкарских послова:
Билансни критеријум
-
чине га пасивни, активни и неутрални банкарски послови;
Функционалном критеријуму
- чине га послови мобилизације и концентрације средстава,
кредтни послови, комисиони послови и сопствени банкарски послови
Временски критеријум
- чине га краткорочни, дугорочни и средњорочни банкарски послови
Банкарски послови се најчешће дијеле на:
1. пасивне ( послови прикупљања новчаних средстава),
2. активне ( послови пласирања прикупљњних новчаних средстава),
3. неутралне ( послови у којима се банка јавља као посредник при усмјеравању депозита за
одређене намјене) и
4.
сопствене( послови које банка обавља у своје име и за свој рачун).
Банкарско пословање врши се између банке и њених клијената. Банчини клијенти могу
бити домаћа и страна физичка и правна лица за које банка обавља одређене банкарске
