Dragoceni predstavnici klasicizma prve polovine 19. veka su u permanentnom nestajanju,
secesija početka 20. veka jeste popunila gradski prostor nekolikim vrednim ostvarenjima,
no urbanim pejzažom pretežno dominira istoricizam – način razmišljanja koji se napajao
arhitekturom prethodnih vekova. Dugo omalovažavan zbog ove svoje „neinventivnosti“,
istoricizam je konačno dobio pravičnije vrednovanje tek u moderno doba. Ljudi u
Zrenjaninu nisu prihvatili stil savremene arhitekture u samom centru grada. Već malo
podalje od njega. Jer se u Zrenjaninu nalaze mnogi objekti od jako velikog istorijskog
značaja, a savremena arhitektura se u taj pejzaž ne bi uklopila kako treba. [1]

2.BAROK

2.1.Kuća Živka Vukova

Kuć p dignut kr

m XVIII v k , što potvrđuje i gruntovna karta Velikog Bečkereka iz

а је о

а аје

е а

1793. godine na kojoj su ucrtani gabariti kuće isti kao i na savremenim planovima. Sm tr

а а

s d n st ri s čuv n kuć u zgru Zr nj nin i dn d r tkih k

st l

е а је ај а ја а

а а

је

е а

а је а о

оја је о а а

p sl v lik g p ž r 1807. g din . Pored pravoslavnih crkava, jedina je stambena zgrada

о е е о

о а а

iz perioda baroka. Ne zna se precizno ko ju je i kada podigao, prvi zapisi o vlasnicima kuće
– trgovačkoj porodici Vukov, datiraju tek iz sedamdesetih godina 19.veka. Kuć im dlik

а о

b r kn st mb n gr dnj k

s gl d u u usk m fr ntu, str g sim tri i i vis k m

а о е а

е е

е оје е о е ај

о ој

е ј

о о

strm m kr vu. I k

k sni pr pr vl n

а о је

је

е а је а

preoblikovanjem fasade, nj n skl p

d kum ntu n st li b r kni rhit kt nski f nd. K sni im pr pr vk m devastirana

је е а

а о

е о

е а а а

ukl nj njem gr de b lk n .

о е

о а

а о а

[2]

Slika 1. Kuća Živka Vukova

2.2.Torontalska županija (Zgrada Skupštine grada)

Zgrada   Torontalske   županije   danas   zgrada   Skupštine   grada   Zrenjanina,   predstavlja
najreprezentativniju palatu starog jezgra grada. Nastala je na prostoru najužeg jezgra tzv.
„Varoškog   kvarta“  koji je  urbanistički formiran još  u  18.  veku,  na  mestu  stare  zgrade
Kraljevske  kameralne  uprave  sagrađene  krajem tog  veka.  Prvobitnu   Županijsku  palatu
sagradio je Josif Fišer između 1816 – 1820, nešto nakon katastrofalnog požara koji je 1807.
godine  uništio   gotovo  celokupno   graditeljsko  nasleđe  Velikog  Bečkereka  18.  veka.  Već
nakon šezdesetak godina, zbog malog smeštajnog kapaciteta, tačnije od 1885-1887, zgrada
je   morala   biti   proširena,   rekonstruisana   i   modernizovana   po   planovima   najpoznatijih
budimpeštanskih arhitekata, toga doba, Edena Lehnera (Ödön Lechner) i Đule Partoša
(Pártos Gyula).

[3]

Slika 2. Torontalska Županija (Zgrada skupštine grada)

3.KLASICIZAM

3.1.Zgrada Narodnog pozorišta ,,Toša Jovanović”