Семинарски рад
Тема: Дислатерализованост
Ментор: Студенти:
Дефиниција проблема
У стручној литератури се често обрађује проблем леваштва, као појава
која није уобичајена, која се јавља ретко и са којој су повезани многи
проблеми и личности у развоју. Ови проблеми се могу поделити у две групе.
Једну чине они који се наметну личности с обзиром на став околине: насиље
превежбавања у неким срединама и доживљај себе као обележено
леваштвом. Дргу групу проблема чине они реални, који су везани за
организовање активности у простору који предвиђа „дешњачка“
цивилизација у којој живимо. У школама је прозор са леве стране, како, при
писању десном руком не би сенка падала и ометала рад; алатке и машине
предвиђене су за дешњачку организованост бимануелних радњи, итд.
Међутим, када се леваштво схвати као једна од могућих видова
латерализованости покрета, и када се прихвати у породици, школи и средини
као свакодневна појава, онда већина поменутих проблема неће да се
појављује и не појављује се. Данас је све више људи који пишу левом руком
и при томе немају доживљај своје необичности.
Оно што је битно код леваштва јесте чињеница да не омета доживљај
односа у простору ни практогностичку организованост као основу сазнајних
процеса.
Проблем се јавља онда када латерализованост није дефинисана. Сматра
се да латерализованост није дефинисана онда када особа користи подједнако
и десну и леву руку при вршењу вољних активности. Код нас се тада говори
о оберукости. Међутим, открићем слојевитости латерализованости покрета
горњих екстремитета, можемо рећи да се дислатерализованост јавља и онда
када се слој употребне латерализованости не поклапа са слојем гестуалне
латерализованости.Или, исто се може говорити о дислатерализованости иако
се ниво употребног дешњаштва или леваштва не поклапа са избором водеће
ноге при покретима доњих екстреминитета, или водећег ока у оквиру
латерализованости вида.
