Visoka škola strukovnih studija
za menadžment u saobraćaju
Niš
MORAL U NAŠEM DRUŠTVU
Seminarski rad
PREDMET: Poslovna etika
STUDENT: Bogdan Tomić, broj indeksa: 254-P
PREDMETNI NASTAVNIK: Prof. dr Mila Đorđević
Beograd, 2012.
SADRŽAJ
1. Uvod 2
2. Poreklo i pojam morala 3
2.1.
Moral i običaj 4
2.2.
Moral i pravo 5
3. Osnovna karakteristika morala 5
3.1.
Subjektivni i objektivni moral 6
3.2.
Moralni pluralizam 6
4. Moral u našem društvu 7
5. Zaključak 11
6. Literatura 12
1
2. Poreklo i pojam morala
Pod ‚‚moralom“ se podrazumeva sistem ocena vrednosti, koje dodiruju životne uslove
jednog bića. Moralna norma nastala je veoma davno, još u prvobitnoj zajednici. Tokom svoje
evolucije čovek je, najpre, živeo u malim grupama. Boraveći i živeći u grupi, prvobitni čovek je
neminovno sebi postavljao dva pitanja: kakav treba da budem ja, da bi drugi ljudi i ja bili srećni; i
kakvi treba da su drugi, da bih ja bio srećan i da bi moja sreća uopšte bila moguća? Na osnovu
takvih razmišljanja formirana su pravila ljudskog ponašanja, nastala je filosofska disciplina-
etika, koja izučava smisao i suštinu ljudskog bitisanja, smisao kodifikacije normi ponašanja da bi
ljudi, pre svega bili srećni.
Moral je objektivna društvena pojava koju konstituiše, prvo, skup pravila (normi, merila)
koja regulišu ponašanje članova jedne društvene zajednice; drugo, skup stvarnih navika
ponašanja. Značajno je istaći da te norme, načela ili pravila ponašanja uvek podrazumevaju
regulisanje međuljudskih odnosa, dakle odnosa ljudi između sebe, kao i odnosa jedinke prema
društvu.
Moral se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja kao
pozitivno ili negativno vrednih. Moralni sud ili ocena odnosi se na neki postupak, rasuđivanje,
držanje, ponašanje ili karakter nekog čoveka ili nas samih. Objekat moralne ocene je uvek samo
čovek.
Moramo da tvrdimo, uvažavajući značajna mišljenja u ovoj oblasti, da je poreklo morala
ljusko, da se može naći u ljuskom društvu, u samom čoveku, jer živeći u društvu, živeći sa
drugim ljudima, stvarane su razne vrste normi, koje su regulisale odnose tog zajedničkog
življenja. Čovek kao slobodno, samosvesno, stvaralačko i odgovorno biće, stvara moral kao
tvorevinu koja služi očuvanju njegovog ljudskog identiteta.
Pod pojmom ‚‚moral“ najčešće se podrazumeva sistem normi ili pravila ljudskog
ponašanja.
Moral predstavlja sistem moralnih pravila, skup normi koje određuju čovekovo ponašanje
u društvu i to prema društvu u celini, prema drugim članovima društva i prema samom sebi.
Odnosno, moral je skup običaja, navika, normi ili pravila ponašanja kojima se ljudi
rukovode u svojim postupcima.
Kao skup pravila ponašanja, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestuje se
u vrednosnom procenjivanju ljuskih postupaka, u koje je ponašanje dostojno čoveka, a koje nije,
3
