VISOKA TEHNOLOŠKO UMETNIČKA STRUKOVNA ŠKOLA
LESKOVAC
SEMINARSKI RAD
Tema: Restauracija i konzervacija muzejskih predmeta
Profesor:
Student:
dr Miodrag Šmelcerović
Milica Janković
Br. indeksa 122
Leskovac 2018.
UVOD
Konzervacija se odnosi na sve mere i aktivnosti koje se sprovode radi
čuvanja materijalnog kulturnog nasleđa i koje istovremeno omogućuju njegovu
pristupačnost današnjim i budućim generacijama.
Preventivna konzervacija obuhvata sve mere i aktivnosti usmerene na
izbegavanje ili svođenje propadanja i gubitka nasleđa u budućnosti na najmanju
moguću meru. One se sprovode u sredini u kojoj se predmet ili, što je češće,
grupa predmeta nalazi, bez obzira na starost i stanje predmeta. Te mere i
aktivnosti su posredne – ne sprovode se na materijalu ili strukturi predmeta i ne
menjaju njihov izgled. Primeri preventivne konzervacije: odgovarajuće mere i
aktivnosti u vezi s registracijom, pohranjivanjem, pakovanjem i transportom,
obezbeđivanjem, upravljanjem faktorima okruženja (svetlo, vlažnost, zagađenje
i kontrola štetočina), planiranjem za slučaj vanrednih prilika, obukom stručnog
osoblja, podizanjem svesti u javnosti, usklađivanjem sa zakonom.
Kurativna konzervacija podrazumeva sve aktivnosti koje se neposredno
primenjuju na predmetu ili na grupi predmeta radi zaustavljanja postojećih
štetnih procesa ili učvršćivanja strukture predmeta. Te aktivnosti primenjuju se
samo onda kada su predmeti u tako trošnom stanju ili propadaju takvom
brzinom da mogu nestati u relativno kratkom periodu. One ponekad menjaju
izgled predmeta.
Restauracija obuhvata sve aktivnosti neposredno primenjene na stabilnom
predmetu radi poboljšanja njegovog vrednovanja, razumevanja i korišćenja. Te
aktivnosti sprovode se samo onda kada je predmet izgubio deo svoje vrednosti
ili funkcije zbog propadanja i promena koje je pretrpeo u prošlosti. One se
zasnivaju na poštovanju originalnog materijala predmeta. Takve aktivnosti
najčešće menjaju izgled predmeta. Primeri restauracije: retuširanje slika,
spajanje fragmenata polomljenih skulptura, vraćanje prvobitnog oblika korpe,
popunjavanje šupljina kod staklenog suda.
Svetlo
Svetlo u dužem vremenskom periodu može na tekstil u proizvesti više
vrsta oštećenja. Pre svega dolazi do bleđenja boja, ali znatno je važnija šteta
koju nevidljivi deo svetlosti nanosi tekstilnim vlaknima, radi se o
ultraljubičastom i infracrvenom delu spektra. Najbolje je tekstil izlagati pri što
manjoj nivou rasvete, a čuvati u potpunom mraku.
Klima
Visoka temperatura, kao i vlažnost vazduha mogu znatno doprineti
propadanju tekstilnih predmeta. Međutim i suviše suv vazduh takođe može
prouzrokovati štetu, posebno osetljiva na suvoću vazduha su elastična vlakna,
poput vune. Najbolje je i temperaturu i vlažnost vazduha držati što ujednačenija,
jer se oscilacijama tekstilna vlakna šire ili skupljaju, što s vremenom takođe
oštećuje predmete.
Štetnici
Štetnici su jedan od najznačajnijih neprijatelja starih tekstilnih predmeta,
najčešći su moljci, srebrena ribica i razni glodari.
Moljce najviše privlače belančevinske vlakna, pre svega svila, perje i
vuna. Najlakše se uočavaju bilo odrasli insekti bilo njihovi zametci. U proseku
su dugi oko 8 mm, i bele su boje.
Anthrenus Verbasci (Carpet beetle) privlače belančevinske vlakna,
prilično je destruktivan. Infestaciju možemo zapaziti po izgrižene rupama i
larvama, malim svetlim crvu sličnim insektima.
Srebrna ribica i neki njeni srodnici hrane se skrobom, koji je često
nanešen na tkanine, no jedu i biljna vlakna lana i pamuka. Dužine je oko 12
mm, žive u tamnim i vlažnim prostorima, svetle su ili tamne boje zavisno od
vrste.
Glodari se najčešće primećuju po tragovima su izmeta, gnezdima te
srazmerno velikim izglodanim rupama u tkanini.
Bez obzira na vrstu štetnika najbolje je izbegavati hemijska sredstva, jer
vrlo često mogu ukloniti nametnike, ali i štetno delovati na same predmete. Za
glodare se može koristiti mišolovke, ili pozvati ovlašćena lica koje se bave tim
poslom. Trovanje glodara nije preporučljivo jer mogu uginuti među
