SEMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE
TEMA:
EPIKUREIZAM
Učenik:
Sombor
3. April 2009.
1
O Epikuru:
Epikur, osnivač Epikurske škole, rodio se na Samosu 342/1 godine
stare ere. Kada je imao osamnaest godina otišao je u Atinu gde je pohađao
Platonovu Akademiju i Aristotelov Likej, da bi kasnije osnovao vlastitu
školu u vrtu svoje kuće pod uticajem Demokritovog atomizma. Zbog toga su
polaznike ove škola nazivali filozofi iz vrtova. Na ulazu škole je pisalo:
„Goste, tebi će ovde biti dobro, ovde je zadovoljstvo najviše dobro“.
Epikur
je bio toliko cenjen za vreme života da je postojao njegov kult (obožavanje) i
odavane su mu božanske počasti. Sačuvano je samo delo
„O prirodi“
mada
je napisao oko 300 knjiga koje su izgubljene. Najpoznatiji njegov učenik je
bio Tit Lukrecije Kar koji je napisao delo
„O prirodi stvari“
postavljajući
sebi za cilj da oslobodi ljude straha od bogova i smrti kako bi pronašli
duševni mir. Osnovu epikurejstva sačinjava fizika i etika.
Kanonika:
Epikur nije bio posebno zainteresovan za dijalektiku ili logiku, jedino
je poklanjao pažnju onom delu logike koji se bavio kriterijumima istine.
Usredsređivao se na etiku i više nego što su to činili stoici. Omalovažavao je
sva čisto naučna istrazivanja i izjavljivao je da je matematika beskorisna, jer
nema nikakve veze sa načinom vođenja života. Zamerao je matematici to što
nju ne potkrepljuje čulno saznanje, a za epikurejce je čulno saznanje temelj
čitavog saznanja: „Ako se boriš protiv svih čulnih oseta, nećeš imati ničega
na šta bi se oslonio da prosudiš one za koje kažeš da su lažni“. Razum kojim
sudimo o čulnim datostima i sam se potpuno zasniva na čulima, a ako su
čula neistinita, onda je i ceo razum lažan.
Epikurova logika ili kanonika se bavi normama ili kanonima saznanja
i kriterijumima istine. Temeljni kriterijum istine, prema njoj jeste opažanje.
Opažanje se odigrava kad slike prodru u čulne organe i uvek je istinito, za
njih je svako opažanje primanje slika. Drugi kriterijum pružaju takozvane
„pretpostavke“ poimanja. Prema epikurovcima, pojmovna pretpostavka jeste
slika pamćenja: pošto smo već opažali jedan predmet, npr. čoveka, njegova
slika u pamćenju nastaje čim čujemo reč „čovek“. Postoji i treći kriterijum
istinitosti, a to su osećanja ili afekti, ona su kriterijumi za naše ponašanje.
Osećanje zadovoljstva je kriterijum za ono što treba da izaberemo, dok nam
je osećanje bola pokazuje šta treba da izbegnemo.
2
