2
УВОД
Константан, динамични развој делатности и тржишта, растућа међународна
економска интеграција, помицање улоге трговине, сталне иновације производа и развој
нових технологија, промене на тржиштима капитала, брже политичке и друштвене
промене, те промене у свести потрошача, одају утисак да спектар могућих узрока кризе
још увек није исцрпљен. Због наведених промена, и многих других које још следе, може
се очекивати да ће број и узроци пословних криза бити све већи и комплекснији.
При било којем случају узрока кризе, кључно је њихово препознавање. Већина
пословних криза може се знатно успешније зауставити у раним активностима уместо
закаснелим реакцијама.
Могућност утицаја на узроке пословних криза и негативан учинак криза с аспекта
целокупне привреде и појединих интересних група, чине одговарајући инструмент за рано
упознавање кризе незамењивим.
Велики број пропалих предузећа упућује да је више од половине криза предузећа
било узроковано неприлагођеном трошковном структуром пословања и погрешном
проценом будућег развоја пословања, за шта се одговорним може сматрати руководство
предузећа.
Интензивна конкуренција и брзи развој нових технологија карактеришу савремене
тржишне услове. Промене у организацији и окружењу захтевају од предузећа
непосреднију комуникацију са тржиштем и потрошачем. Традиционална организациона
структура постаје неодговарајућа, јер је превише чврста и ригидна и не може да обезбеди
флексибилност задовољења захтевима потрошача и осталим изазовима окружења. Зато
организације морају бити флексибилне и морају имати способност прилагођавања новим
технологијама и променама на тржишту са циљем остваривања конкурентске предности.
Традиционални приступ организовања предузећа, његових послова и процеса неопходно
је трансформисати у нови који у први план истиче следећа питања: које стопе приноса
можемо очекивати од потрошача током њиховог везивања за предузеће, шта је све
потребно да би се то остварило, колика су улагања да би се остварио жељени принос и
4
1. ПОЈАМ И ДЕФИНИСАЊЕ КРИЗЕ
1.1.
Појам кризе
Криза (грч.) значи прелом, сваки изненадни прекид до тада континуираног развоја,
и у ужем смислу, ситуацију развоја која означава заокрет, односно врхунац опасног
развоја.
2
У старој Грчкој „криза“ је означавала одлуку. У савремено доба криза означава
првенствено разликовање или способност разликовања, избор, суд, одлуку или излаз,
решење конфликта, појашњење.
Криза је непланирани и нежељени процес који је у стању да појединачно угрози
или у потпуности онемогућити развојне могућности предузећа.
3
Пословна криза се
најчешће дефинише као „… непланиран и нежељен процес ограниченог трајања и
могућности утицаја, који штети примарним циљевима, с амбивалентним исходом.
4
Кризом се сматрају неочекивани догађаји који траже хитну акцију.
Примарни циљеви, витално важни за предузеће чије неиспуњавање води ка
пропасти предузећа, су: очување платежне способности у сваком тренутку (начело
ликвидности), постизање минималне добити, те стварање и очување довољних
потенцијала успеха. Пословном кризом може се сматрати и ситуација када је предузеће
презадужено и платежно неспособно, те су претпоставке за покретање инсолвентности
предузећа испуњене. Повезана с уласком у инсолвентност, пословна је криза непосредна
опасност за све интересне скупове предузећа (власнике, запослене, инвеститоре, државу и
остале) зависно о стадијуму и врсти кризе.
Само појављивање кризе у предузећу изазива лош публицитет у медијима, те су
неки склони рећи да криза наступа тек кад је медији или неке друге утицајне групе
прогласе.
2
Р., Лукић М., С., „Кризни менадţмент – И дио, Апеирон, Бања Лука, 2008., стр. 25.
3
Krystek, U.,“Krisenbewaltigsmanagement und Unternehmensplannung“,1981., str.14.
4
Topfer, A., „Plotzliche Unternehmenskrisen-Gefahr Oder Chance“, Neuwied, Kriftel, str.16.
5
Криза не мора нужно имати лоше последице, кризна ситуација се може
искористити и представљати могућу прилику за успешан пословни подухват.
Темељна дефиниција кризе је да кризу у сваком случају представљају утицаји или
потенцијални ефекти који утичу на целу организацију. Уколико неки ефекти утичу на
мали, изоловани део организације то вероватно неће довести до веће кризе. По правилу
већа криза наступа уколико је дошло до већих људских жртава, финансијских губитака,
губитка репутације и уколико је угрожено добро пословање организације.
1.2.
Димензије кризе
Димензије кризе представљају стања унутар предузећа која су резултат кризне
ситуације. Уколико менаџмент уочи унутар организације неке од наведених
организацијских стања може бити готово сигуран да организацији прети криза или да је
иста већ наступила.
Weiner i Kahn описују следеће димензије кризе:
5
Тачка преокрета у развојном слуцачају догађаја и активности;
Ствара ситуацију у којој је висока хитност деловања;
Постоји опасност за циљеве и вредности;
Из ње произлазе важне претпоставке за будућност;
Ствара незвисност у процени ситуације и савлађивању и потребним развојем
алтернатива;
Смањује контролу над догађајима и њиховим последицама;
5
http://www.msha.gov/S&HINFO/TECHRPT/MEO/CRISIS.pdf
