Opsti principi suzbijanja biljnih
bolesti
•
Iako nisu znali za prirodu biljnih bolesti, ljudi su još u starim
civilizacijama nastojali da iznañu mere kojima bi ublažili štete
od biljnih bolesti i osigurali što više proizvoda za svoju
ishranu. Veliki napredak u iznalaženju efikasnih mera
suzbijanja biljnih bolesti učinjcn jc tek 50 tih godina prošlog
veka.
•
Savremcni koncept zaštite biljaka, meñutim, zasniva se na
primeni takozvanih integralnih mera borbc što podrazumeva
smanjenjc ili racionalnu primenu pesticida
1. Biljni karantin
•
Osnovni zadatak biljnog karantina je da spreči unošenje
i širenje štetnih ili potencijalno opasnih štetočina i
parazita.
•
Naziv karantin potiče od latinske reči quarantum, što
znači četrdeset. Navedeni termin korišćen je u prošlosti
za period od 40 dana u kome su prispeli brodovi morali
biti u izolaciji u lukama. Za to vreme bi se slučajevi
simptoma kuge i kolere ispoljili posle čega bi vlasti
donosile odluku o mogućnosti iskrcavanja posade na
kopno. Prvi slučaj ovakvog karantina zabeležen je 1374.
godine u Veneciji.
Biljni karantin
•
Karantinske mere moraju se zasnivati na:
1.
biološkim principima,
2.
na internacionalnoj saradnji radi praćenja kretanja opasnih
parazita i štetodina
3.
i na izučavanju njihove biologije i epidemiologije.
Organizaciju i funkcionisanje karantinske službe svaka zemlja
reguliše zakonom, u kome se navodi i spisak opasnih biljnih
parazita i štetodina
.
•
Najvaznije mere koje se zakonom regulišu su:
1. embargo (zabrana uvoza zarazenog biljnog matcrijala)
2. postupak prilikom preglcda biljnog materijala na graničnim
prelazima zemlje uvoznika i izvoznika robe (sa eventualnom
primenom dezinfekcije ili dezinsekcije)
3. pregled useva tokom vegetacije i gajenja uvezenog materijala na
karantinskim poljima.
I. BILJNI KARANTIN
II. AGROTEHNIČKE MERE
• Seme i sadni materijal
• Plodosmena
• Obrada zemljišta
• Mineralna ishrana
• Vreme setve i gustina useva
• Navodnjavanje
