САДРЖАЈ
УВОД.........................................................................................................................1
Опште карактеристике.............................................................................................3
Обавезе продавца.....................................................................................................5
Обавезе купца...........................................................................................................7
Обавезе продавца и купца.....................................................................................12
Правни односи произвођача,продавца и потрошача..........................................13
ЗАКЉУЧАК............................................................................................................16
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................18
Тако, ако се једна страна обавеже да ће другој предати одређену ствар на
употребу, за одређени износ новца, а друга да ће, после одређеног времена,
исту ствар вратити првој настаје уговор озакупу.
Преношење права својине на ствар или неког имовинског права са продавца
на купца обавља се за одређену цијену у новцу. На основу ове обавезе купца
продаја се разликује од размјене. Наиме, уговором о размјени сваки уговарач
се обавезује према свом сауговарачу да пренесе на њега својину на неке
ствари и да му је у ту сврху преда, односно да један другом пренесу неко
преносиво право. Уговор о продаји разликује се од уговора о дјелу. Уговор
којим се једна страна обавезује да изради одређену покретну ствар од свог
материјала сматра се у сумњи као уговор о продаји.
Уговор о продаји је изграђен у римском праву и назван emptio venditio.
Продаји је предходила трампа. У вријеме када Римљани нису познавали
новац обављали су размјену стври за ствари. Улогу новца код Римљана имала
је стока.
Слика 1. – Уговор о продаји
2
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
1.Појам:
Уговор о продаји у привреди је такав уговор којим се једна страна - продавац,
као субјект уговора у привреди, обавезује да ствар (робу) коју продаје
испоруци (преда) другој уговорној страни - купцу, са истим својством и да му
пренесе право својине, а купац се обавезује да продавцу плати цијену у новцу
и преузме ствар. Осим права својине, предмет продаје могу бити и друга
права. Из оваквог одређења посла продаје у привреди (трговинске - трговачке
продаје) произилази да су за њега битна два елемента: субјекти и предмет.
Субјекти трговинске продаје (куповина ради препродаје или ради прераде) су
привредни субјекти - трговци (у ширем смислу ријечи) који обављају
привредну (трговинску) дјелатност. Предмет трговинске продаје је роба (у
начелу тјелесне покретне ствари), односно преносиво имовинско право.
2. Битни елементи
И уговор о грађанској продаји, па самим тим и уговор о продаји у привреди
мора да садржи одређене ствари коју продавац продаје купцу. То је битни
елемент уговора о продаји по природи посла. Уговор о продаји у привреди
најчешће садржи и одређене цијене коју је купац дужан да плати продавцу.
Ипак, чест је случај због брзине закључивања уговора (телефон, телекс,
телефакс) да одређене цијене у уговору изостане. У овом случају, када цијена
није одређена или се по основу елемената уговора не може одредити
(одређена и одредива цијена) уговор о продаји у привреди, за разлику од
грађанске продаје, је ипак пуно важан.
3
