1
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC
OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE
S E M I N A R S K I R A D
Predmet: EKOLOŠKI MENADŽMENT
TEMA: ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
KAO MEĐUNARODNI TREND
Mentor:
Student:
Prof. Dr. Tatjana Đekić
Milica Filipović
Broj indeksa: 12975/15
Leskovac, 2018
2
Sadržaj
Uvod…………………………………………………………..………………..…………..…3
1.Poremećena ravnoteža……....................................................................................................4
2.Ekološki kriterijumi današnjice…………………..................................................................6
3.Činioci ekološkog obrazovanja ………………………………………..……………...…....8
4.Zahtevi ekološke edukacije..………………………………………………………………..9
5.Zadaci eko obrazovanja…………………………………………………………………....11
Zaključak………………………………………………………………………….................13
Literatura………………………………………………………………………............…….14
4
1. Poremećena ravnoteža
„Ekologija“, čuli smo da tako nešto postoji, ili je to možda još jedna u nizu “zapadnjačkih”
prevara. Bio bi to odgovor svakog drugog ni malo upućenog običnog građanina. I ako se u
poslednje vreme,po MAS- medijima sve češće vrte tekstovi o tome da je poslednji čas da se
nešto konkretno preduzme po pitanju očuvanja prirode, ljudi su u suštini strašno površno
upućeni u srž problema. Svima je valjda postalo jasno da je čovek, ali jedino čovek krivac za
sve što se danas dešava, počevši od raznih prirodnih nepogoda koje su u zadnje vreme postale
sve izrazitije I nemilosrdnije po prirodu i čoveka,pa do raznoraznih zagađenja vode,vazduha i
prirode uopšte.
Mnoge zemlje,ekonomski moćnije, ulažu znatna sredstva za osnivanje raznoraznih
ekoloških udruženja i organizacija,ja lično smatram da je to i zbog nekog osećaja griže savesti,
jer su one same bile bitan faktor u samom uništavanju prirode. Mnogi svetski priznati naučnici
ulažu silne napore da stvore tu neku samosvest kod običnog čoveka,da je poenta da sve polazi
od pojedinca i da je taj jedan čovek najbitniji u ovom celom sistemu. Razni skupovi i
seminari,deo su propagandnih kampanja, koje su postale sve češća pojava u današnje vreme,
kako mi možemo pomoći u očuvanju naše jedine životne sredine.
Čovečanstvo je,čini nam se, previše opušteno po ovom pitanju. svi se prave kao da to nije
njihov problem,već onog drugog.shvatimo ljudi da smo svi zajedno u ovome i da se moramo
boriti svim silama da se razaranje naše plave planete zaustavi! Neko može na neki uticajniji
način,a neko na manje,ali svaka borba je pozitivna i bitno je da pomaže na neki način. Počnimo
od nekih osnovnoh stvari,prestanimo da od svakog potočića pravimo divlju deponiju,da bacamo
gde šta stignemo,da prestane nekontrolisana seča šuma i uništavanja zelenih površina.
Hiljadama godina su se čovek i priroda skladno razvijali i napredovali. Priroda je pomagala
čoveku da opstane, nudila mu svoje bogatstvo – resurse i bila nesebična prema njemu.
Ravnoteža je postojala vekovima. Zahvaljujući velikom i brzom napretku nauke i tehnike, u trci
za napretkom i zaradom,čovek je zaboravio prirodu i od nje već desetinama godina uzima
mnogo više nego što joj vraća, uzima onim tempom koji priroda ne može da podnese. Ona nas
