после тога ћуприју. Култ јавних чесми и воде нису Срби наследили од Турака.
Напојити жедног путника је велики благослов за све културе и народе од истока до
запада. Традиција подизања чесама у нашем народу одувек постоји, а о значају који им
је придаван најчешће говори место које се бирало за њу. Подизане су, или у центру
насеља, чиме је наглашена јевност њене употребе, или у близини раскршћа што је
осликавало гостољубивост заједнице. Треће значајно место на којем су чесме подизане
су црквене порте, чиме су оне постале део сакралног простора (сл. 1).

Народ је од давнина веровао у постојање земаљске и небеске воде. Водењаци, виле

одарице, хришћански заштитници вода и исцелитељских извора показатељ су веровања
у чудесну моћ воде. Култ воде у животу и митологији народа са ових простора имао је
посебан значај. Чесма је представљала место на коме су се људи одмарали и крепили,
уз молитву тражили лек својим тегобама, а млади уз весеље проводили празнике и
светковине. У Римском царству није било вароши без барем једне јавне чесме или
фонтане.

Етнолог Драгомир Антонић каже да нису Турци Србима оставили у аманет јавне

чесме:

“ Цар Душан Силни је у Хиландару подигао спомен-чесму са својим знаком,

вероватно кад се склонио у манастир од куге која је беснела на Балкану 1347-1348.
Испред манастира Троноша и данас се налази чесма коју су према легенди саградили
Југ Богдан и девет Југовића пред полазак на Косово.“

Сл. 1

;

Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала

У првој половини 19. века ханови у Београду су били центри друштвеног

живота. Ту су трговци дочекивали пошту или робу коју су им доносиле кириџије из
далеких места, уговарали су се послови и размењивале вести. Сви су ханови личили
један на други: пространо двориште, чесма и поред камени валов где се поји стока.

1.1.

Знамените чесме у Српској историји

На многим местима у Србији могу се наћи чесме јавног карактера, које одолевају

не времену, већ вековима. Неке од њих су остале у нетакнуте, док су многе чесме
подлегле рестаурацији или су потпуно нове.

1.1.1. Теразијска чесма у Београду

Представља један од најзначајнијих споменика

Београда у 19. веку. У време радова на регулацији
Теразија 1911-1912. године, однесена је у Топчидер. Тамо
је стајала до 1976. године, када је враћена на старо место

(сл. 2).

1.1.2. Скадарлијска чесма у Београду

У историји Београда чесме имају запажену

улогу као места на којима се народ окупљао. На
месту   данашње,   нове   чесме,   у   Скадарлији   је
постојала чесма из турског периода. Бранислав
Нушић   забележио   је   1929.   године   да   се   под
сводом аквадукта, који је ишао преко Скадарске
улице,   налазила   мала   чесма   са   једном   лулом.
Нова Скадарлијска чесма подигнута је у време
обнављања многих објеката у Скадарској улици
(сл.   3).   Испред   ње   се   сваке   године   обележава
отварање   летње   сезоне,   подизањем   заставе   са
ознакама Скадарлије (каранфил, штап и жирадо

шешир).

Сл. 2

Сл. 3

;

Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала

1.1.5. Илијина чесма у Крагујевцу

Прва чесма у граду из Милошевог времена јесте Илијина чесма и налази се у

насељу Илина вода. Као извор, ова чесма је служила још за време Турака, а обновљена

је и каптирана у време друге владе кнеза
Милоша Обреновића, када је на чесми од
камена стављен натпис “Књаз српски Милош
Обреновић Први, задужбини своји обнови
овди источник водни Илину воду звани, 1859.
године”. Мноштво околног становништва
снабдевало се добром водом са ове чесме и не
памти се да је недостајало воде током суша.
Због тога је уследила и њена друга обнова за
време владавине краља Милана Обреновића I,
који је наредио да се овде оснује савремена
чесма направљена од тесаног и орнаментског
камена са натписом “Основао Краљ Милан I,
1884. године” (сл. 6).

1.1.6. Чесма на језеру Бубањ у Крагујевцу

Ова чесма помиње се још у Турско доба и један је од најстаријих и најлепших

споменика старог Крагујевца. Налази се у
улици Саве Ковачевића, на путу ка Варошком
гробљу. Још од времена Турака служила као
извор воде за пиће. У народу је постојало
веровање да је њена вода лековита, па су
становници у њој купали децу, док је варошки
чесманџија био задужен да води бригу како о
њој тако и о другим варошким чесмама. Чесма
је сазидана у XIX веку, за време владавине
Милана Обреновића, а данашњи изглед је
попримила 1922. године залагањем имућне
браће Бојаџић и налази се под заштитом
државе (сл. 7).

Сл. 6

Сл. 7

;

Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала

Чесма као водени елемент и њен значај у екстеријеру

2.1.

Водени елементи

При дизајнирању слободног простора, поред биљног материјала, неизоставна је

употреба водених елемената, који дају посебну ноту сваком врту, дворишту, тргу,
парку, итд. Водени елементи су неопходни за одржавање зелених површина, али осим
тога, имају велику естетску вредност.

Када је у питању одмор и релаксација, неизоставна је њихова употреба, јер

својим звуком (жуборење), воденим огледалом и игром светлости дају посебан ефекат
који одмара.

Водени елементи морају задовољити практичне и основне функције, као и

естетске, који се постижу правилном применом архитектонских елемената, који не
нарушавају простор у којем се налазе.

У групу водених елемената спадају: бунари, чесме, каскаде, фонтане, водена

огледала, појилишта за птице и сл.

2.1.1. Чесме

Чесме су основни водени елемент отвореног простора. Осим утилитарне

вредности, имају и симболички значај. Многе чесме су подигнуте као гест добре воље
(спомен-чесме,, чесме задужбине, меморијалне чесме, итд.).

Чесме могу по свом облику бити слободностојеће и зидне.

Слободностојеће чесме су најпогодније за мања дворишта и просторе.

Практичне су због своје приступачности, приласку са свих страна и не траже пуно
простора. Могу бити различитих форми и облика, од најједноставнијих па све до
атрактивних, скулптуралних решења. Наравно, све то зависи од величине простора,
креативности, жеље и могућности наручиоца.

По начину коришћења, чесме могу бити са „лулама“, једном или више, из којих

вода тече котролисано (са славином) или сталном. Такође постоје и са монтираним
уређајем, који на притисак избацује вертикални млаз воде (као хигијенски, овај тип
чесме је препоручљиб у дечјим вртићима и школама).

У дну чесме треба предвидети одводни канал, односно корито, које воду може

директно освести у канализацију. Препоручљиво је да се вода која отиче, спроведе до
мањих формираних водених површина (појилишта за птице, брчкалишта и сл.).

Слободностојеће чесме (сл. 8) се често постављају на видна места, као што су

платои. Увек треба користити чврст застор, да се не би наквасио терен. Ове чесме треба
уклопити са осталим архитектонским елементима, као што су перголе, урбани
мобилијар, жардињере итд.

;

Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала

У урбаним срединама чесме су другачије од вртних
и парковских. Изван урбане зоне, чесме морају
бити прилагођене амбијенту, односно да нагињу ка
рустичном стилу: дрвене облице, грубо обрађен
камен и сл (сл. 10).

2.1.2. Избор материјала за изградњу чесми

Чесме су у прошлости углавном биле зидане, правилно тесаним каменом и

имале   су   забатне   кровове.   У   темену   су   биле   декорисане   преломљеним,   седластим
луком, и скоро увек су имале нише, за одлагање посуда којима се вода захватала. Није
редак случај да су имале по две „луле“ низ које се вода сливала у корита. Разликовале
су се као и данас по величини, врсти и степену рељефне обраде. Старе земљане, каљеве
цеви   којима   је   вода   некада   довођена   до   чесама,   данас   су   замењене   металним.   На
чесмама из прошлости углавном су аутори у каменз остављали уклесану годину када је
она подигнута, има ктитора и коме је она посвећена. На тај начин, многе чесме су
постале   културно-историјски   споменици,   многа   насеља   данас   се   препознају   по
чесмама.

Данас се при изградњи чесме може користити камен (сл. 11) или опека, а могуће

је излити и од бетона. Често се може купити готов производ, а то су металне чесме. Код
бетонске је могућа завршна обрада уз помоћ цементне кошуљице. Постоје и други
материјали којима се може обложити, а то су камене и керамичке плочице, мозаици,
дрвене облице и др.

Сл. 10

;

Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала

Градња опеком захтева пре свега добро печен и пун материјал са минималном

порозношћу, високом отпорношћу на воду и ниске температуре.
Приликом градње чесме, обавезно се мора поставити изолација цеви,
да не би дошло до пуцања истих приликом замрзавања воде.

Постављање и бетонирање темеља чесме захтева минималну

дубину од 50цм, на већ припремљену подлогу шљунка дебљине
10цм, чиме је обезбеђен жељени положај чесме.

Поред зиданих чесми. Постоје и готове чесме које се могу облагати природним

каменом   и   другим   материјалима.   За   израду   украсне   бетонске   чесме,   која   се   често
користи,   потребан   је   висококвалитетан   бетон   и   получелична   арматура.   За   висок
квалитет ове чесме потребна је најфинија обрада. Бетонска украсна чесма може бити
разних   димензија   и   облика,   а   уз   добар   одабир   боја   пружа   једноставно   уклапање   у
екстеријер. Предности бетонске чесме су:



Изузетан квалитет материјала

;



Знатна уштеда времена и новца;



Коришћење бетона као најприступачнијег материјала.

Аранжирање чесми

Чесме су важан сегмент зелених површина. Једноставан дизајн чесме

употпуњује врт или двориште и заједно са биљкама и другим архитектонским
елементима ствара идеално место за опуштање и релаксацију.

У урбаним срединама, посебан акценат двориштима дају чесме модерног и

атрактивног дизајна. Иако није неопходно, чесме ипак још боље изгледају ако се
комбинују са разним цвећем, украсним травама, камењем или пак мањим скулптурама.

Често је потребно поставити и одговарајуће осветљење, да би чесме током

вечерњих часова дале посебан ефекат.

Зидне чесме се на пример често користе са цветним лејама и малим вртним

украсима, који доприносе јединственом дизајну екстеријера.

3.1. Аранжирање чесми цвећем

Аранжирање цвећа се користило још од давнина да би се истакао и оплеменио

ентеријер. Међутим, аранжирање цвећeм је пренето и на екстеријер. Осим што се цвеће
сади како би врт или башта изгледали привлачније, декоришу се и разни архитектонски
елементи. У овом случају, водени елементи, чесме. У зависности од материјала од којег
је чесма направљена, комбинује се боја и материјал саксија и боја цвећа.

Сл. 11

;

Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала

Најчешће се користи саксијско цвеће, док резано само у посебним приликама,

попут венчања, рођендана и разних прослава.

Од саксијског цвећа се при аранжирању чесми користе следеће врсте:



Pelargonium sp. ;



Begonia semperflorens;



Surfinia sp.;



Petunia x hybrida



Tagetes sp. (сл. 14);



Lobelia sp.;



Verbena sp. (сл. 15)



Bellis perenis;



Chrisantemum indicum;



Viola tricolor i druge

Сл. 13

;

Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала

4.Чесма као вид уметности

4.1.

Чесме као вид уметности на јавним зеленим површинама

Чесме данас немају само употребну функцију, већ све више естетску. Граде се од

нових материјала, а дизајнери широм света успевају у томе да чесма својим необичним
изгледом постане аранжман сама по себи (сл. 16).

Израђују се од фино обрађеног камена, мермерних плоча, керамике, стакла и других

материјала.

Да би добиле што упечатљивији изглед, дизајнери користе посебне ефекте, као

што су осветљења и LED сензори, који дају чесмама посебан изглед (сл. 17).
Преламања светлости у води одају утисак доброг укуса и изазивају позитивне реакције,
а самим тим привлаче пажњу посматрача и пролазника.

Чесме су последњих неколико година постале и

туристичка   атракција,   јер   све   више   подсећају   на
уметничке   инсталације.   Понекад   није   неопходно
направити   чесму   од   скупих   материјала   да   би
изгледала интересантно.

Сл. 14

Сл. 15

Сл. 16

;

Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала

инвалидитетом (сл.22). Узимајући у обзир да су многе чесме направљене за људе
нормалне висине, њима су недоступне и неопходно је поставити праву висину.

4.2.

Чесме као вид уметности у приватним вртовима и двориштима

Чесме

у приватним двориштима

играју велику

естетску

улогу. Осим декорације

саксијским

цвећем,

чесма

може

бити

упечатљива и

декоративна

сама по себи.

Многа дворишта су уређена у савременом стилу, па је самим тим потребно

уградити чесме које прате овај стил (сл. 23, 24, 25 и 26).

Све чешће се виђају импровизоване чесме, од разних предмета и материјала који

дају старински изглед. Могу се лако направити од старијих чинија, посуда, чајника,
ћупова и слично (сл. 27 и 28).

Сл. 22

Сл. 23

Сл. 24

Сл. 25

Сл. 26

Сл. 27

Сл. 28

;

Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала

Јапанска култура поседује најлепше вртове. Њихове чесме су креиране од

једностаних облика и стваране су за оне који цене природну елеганцију.

Од материјала се користе чиније направљене од камена, буре од бамбуса, као и

бамбусова трска кроз коју протиче вода. Кроз ове чесме углавном непрекидно иде вода,
да би се добио ефекат жуборења, који смирује (сл. 29 и 30).

Дизајнирање ових чесми мора бити једноставно, са што мање материјала.

Користе се искључиво природни материјали, никако вештачки, јер треба испратити и
испоштовати природу. Оваквој чесми је непотребно цвеће, јер је само по себи

интересантно и лако допадљиво.

;

Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала

6. Закључак

Природа је извор свих инспирација, па тако и у уметности обликовања дворишта, врта
или парка. Човек, савладавши природу и њене елементе, пренeо је у свој свиет све оне
благодети које му олакшавају живот, али исто тако га и чине лепшим, угоднијим и
естетски   привлачним   за   боравак.   Један   од   начина   да   се   природа   верно   пренесе   у
човеков свет јесте уређење дворишта, врта, парка, па чак и најмање зелене површине у
околини   места   нашег   становања.   А   при   томе,   ради   се   о   таквом   уређењу   где   се
максимално користе природне карактеристике и погодности терена који нас окружује.
У целом том поступку, посебан значај има и додавање других елемената уређивања, а
нарочито велики значај и посебност има употреба воде као елемента пројектовања.
Вода, као најважнији елеменат природе и као симбол живота, има једнако непроцењиву
вриедност   у   слободном   облику   као   и   у   творевинама   људског   рада   –   као   елемент
људског обликовања.
Вода у наше двориште доноси звук, живот, динамику, посебан биљни свет, те уникатно
минијатурно царство водених животиња.

;

Матурски рад из основа аранжирања биљног материјала

Присуство   елемента   воде   у   једном   дворишту   никада   не   остаје   непримећено,   чак
штавише, тако уређене површине привлаче погледе, необјашњиво су неодољиве и увек
асоцирају на својства, симболику и значај воде.
Као елемент уређивања дворишта, вода се може појавити у различитим практичним
решењима: као језеро или језерце, бара, мочвара, поток, водопад, фонтана, вештачки
или прави бунар, чесма или као комбинација више ових облика. У теорији и пракси
хортикултуре,   устаљена   је   подела   водених   вртова   на   два   главна   стила:   формални
(   архитектонски)   и   неформални   (природни).   Први   стил   је   дефинисан   својим   добро
уочљивим геометријским обликом који мора бити у складу са величином, обликом и
карактером куће, док се други стил не руководи тим чињеницама и има одлике преноса
природног пејзажа у једно двориште.

Предмет проучавања овог матурског рада су чесме и њихово уређење, односно

аранжирање. Узимајући у обзир да су чесме неопходан „детаљ“ сваког домаћинства,
врта, парка, сквера и трга, људи су се навикли на присуство чесми. Међутим,
последњих деценија се јавила потреба да оне постану предмет атракције. Многе чесме
су постале скулптуре, необичних облика, боја, па чак су добиле и вишеструку намену.

У многим двориштима су чесме оронуле и старе, а потребно је веома мало труда

да се направи мала оаза од њих. Осим тога што су неопходне, оне на неки начин
представљају главни симбол сваког врта или дворишта. Једна мала саксија са цвећем је
довољна да се направи велика трансформација, која ће бити интересантнија и
привлачнија.

Литература



http://poljoprivredaiselo.com/









