Alkoholizam

ISTORIJAT ALKOHOLIZMA

Od davnih vremena ,oko6 godina pre nove ere alkohol se pominje kao razbibriga,lek,hrana.Alkoholizam je vekovima smatran porokom,moralnim problemom,posledicom losih navika i zloupotrebe alkohola.Danas je jedna od najrasprostranjenijih toksikomanija.Jovan Zlatousti definise pijanstvo kao”istup prirodnog uma,prevracaj srca,oskudnicu smislenosti i pomanjkanje razuma.”

Moralisticki stav,kome je svojevremeno doprinelo i misljenje Hipokrata da je svako pijanstvo umisljeno i samovoljno izazvano ludilo-poistovecuje alkoholizam sa moralnom delikvencijom,a za preventivne mere predlaze represiju.Ovaj kratak pregled na istoriju alkoholizma nam, u stvari,otkriva iskonske zelje nasih predaka da piju mleko iz raja,da se hrane medom gradeci u vazduhupalate od sunca,da tragaju za eliksirom vecite mladosti.Trazeci vekovima kljuceve raja ponekad su otvarali vrata pakla.

POJAM PONASANJA

Nijedan covek se ne radja kao licnost.Rodjenjem je dat samo “SIROVI MATERIJAL” od kojeg ce urodjeni i steceni pokretaci,odnosno psiholoski i socijalni uslovi tokom vremena od bioloske osnove formirati licnost.Razvoj licnosti predstavlja stalan i kontinuiran proces koji pocinje u detinjstvu i traje sve do smrti individue.

Da bismo upoznali licnost,pored proucavanja pojedinacnih psihickih vrsta potrebno je proucavati i celokupnost ponasanja ljudi.Na osnovu ovoga licnost bi se mogla definisati kao:

NACIN PONASANJA KARAKTERISTICAN ZA DATU OSOBU…..odnosno kao….. JEDINSTVENA ORGANIZACIJA OSOBINA KOJA SE FORMIRA UZAJAMNIM DELOVANJEM JEDINKE I SREDINE I ODREDJUJE OPSTI,ZA POJEDINCA KARAKTERISTICAN NACIN PONASANJA..Ljudsko ponasanje je trajna aktivnost usmerena ka ostvarivanju mnogih i razlicitih ciljeva. Odgovore na pitanja kao sto su:koj snage pokrecu i usmeravaju ponasanje,putem kojih procesa se to ostvaruje,kako se razlicite

tacke snage povezuju itd. daje poseban deo psihologije koji se naziva DINAMIKA LICNOSTI.

Ona se bavi izucavanjem motivacionih dispozicija licnosti i procesa putem kojih deluju. Medjutim,postoje razlike u shvatanju o uzrocima i izvorima ljudskog ponasanja. Ta dva shvatanja su oprecna,prvo od njih zastupa misljenje da su osnovne pokretacke snage ponasanja urodjene,a drugo da su one stecene.

Rec koja se najcesce koristi za oznacavanje pokretackih snaga je MOTIV.Motive predstavljaju objekto i situacije koje mogu da aktiviraju neke od dinamickih dispozicija(potreba,zelja nagona,teznji). Takvi objekti se nazivaju podsticajima.Vazan podsticaj su pohvala i nagrada, a medju najcescim je novac. Najcesce covek ima veliki broj zelja ,potreba i motiva istovremeno,pa zbog tog i zamislja razlicite objekte kojima bi se mogli zadovoljiti i vise nacina na koje bi se to moglo uciniti.

Najveci znacaj za formiranje licnosti se pripisuje porodici,a posebno odnosima prema deci. Porodicni uslovi ostaju vazan faktor socijalizacije kako u detinjstvu tako i u adolescenciji. Takodje tu su jos vazni i vrsnjaci i skola ,kao i drustvene organizacije i masovni mediji.

U devijacije spadaju sva ponasanja koja odstupaju od normalnog,sklonost ka kriminalu,alkoholizam,homoseksualnost,prostitucija kao i sklonost ka ubistvu i samoubistvu,.