Analiticke procedure

Uvod

Plan revizije je važan i efikasan instrument kontrole izvođenja revizije, usmeravanja rada i kontrole saradnika. Plan revizije je dokumentovana podloga koja je od koristi u toku revizije od momenta prihvatanja angažmana do izrade revizorskog izveštaja. Zbog važnosti plana, revizor u planu treba da predvidi sledeće:

1.    odredi potreban broj revizorskog osoblja,
2.    proceni materijalnost i rizik revizije,
3.    proceni verovatno područje grešaka i kriminalnih radnji,
4.    utvrdi povezana lica,
5.    izvede preliminarne analitičke postupke,
6.    proceni troškove za izvođenje revizije.

Analitičke procedure su revizijska tehnika za ocenu i vrednovanje elemenata finansijskih izveštaja na osnovu istraživanja mogućih odnosa  između finansijskih i nefinansijskih podataka koje obuhvata poređenje  iskazanih i evidentiranih iznosa sa očekivanjima revizora.

Glavni cilj izvođenja analitičkih postupaka je smanjenje potrebnog broja detaljnih revizorskih ispitivanja. Kada se na osnovu analitičkih postupaka otkriju značajne fluktuacije ili relacije koje nisu u skladu s drugim relevantnim informacijama, ili odstupaju od predviđenih iznosa, revizor treba da prilagodi postupke planiranja kako bi dobio adekvatna objašnjenja i odgovarajuće dokaze.

Prvi deo rada govori o planiranju revizije, odnosno neophodnosti izvođenja analitičkih postupaka. Drugi deo govori o analitičkim postupcima, a treći o njihovom vremenskom rasporedu i troškovima koje izazivaju.

1. Planiranje revizije

Plan revizije obezbeđuje usmeravanje pažnje na odgovarajuće oblasti revizije, identifikaciju područja na kome se očekuju potencijalni problemi i u celini obavljanje poslove revizije na ekspeditivan način.

Prema Međunarodnom standardu revizije (ISA) 310, pri obavljanju revizije finansijskih izveštaja, revizor treba da stekne dovoljno saznanja o preduzeću kako bi mogao da identifikuje i razume događaje, transakcije i poslovnu praksu koja, po mišljenju revizije, može imati značajnog uticaja na finansijske izveštaje, ispitivanja, ili izveštaj revizora. Jedan od bitnih izvora informacija o kompaniji je intervju sa upravom i službenicima. Iz razgovora sa upravom klijenta revizor se upoznaje sa njenim ciljevima, očekivanjima i planovima. Ako revizor razume ciljeve i strategiju uprave, lako može da planira reviziju i poboljša položaj preduzeća klijenta.

Plan revizije je važan i efikasan instrument kontrole izvođenja revizije, usmeravanja rada i kontrole saradnika. Plan revizije je dokumentovana podloga koja je od koristi u toku revizije od momenta prihvatanja angažmana do izrade revizorskog izveštaja. Zbog važnosti plana, revizor u planu treba da predvidi sledeće:

7.    odredi potreban broj revizorskog osoblja,
8.    proceni materijalnost i rizik revizije,
9.    proceni verovatno područje grešaka i kriminalnih radnji,
10.    utvrdi povezana lica,
11.    izvede preliminarne analitičke postupke,
12.    proceni troškove za izvođenje revizije.

Revizorske firme trebaju osigurati kompetentno osoblje sa adekvatnom obukom i praktičnim iskustvom. Broj izvršilaca koji će se angažovati uz rukovodioca tima determinisan je veličinom klijenta, složenošću poslovnih promena i vremenom koje im je na raspolaganju. Angažovanje eksperata treba planirati kao irad koji se od njih očekuje u skladu sa Međunarodnim standardom revizije „Korišćenje rezultata rada eksperta“.