Analiza bilansa stanja i bilansa uspeha

Uvod

Da bi doneo racionalne odluke koje su u skladu sa ciljevima preduzeća, finansijski menadžer mora da ima određena analitička oruđa. Preduzeće i spoljni dobavljači kapitala – poverioci i investitori – svi rade finansijske analize. Vrsta analize varira u skladu sa posebnim interesima onog koji je sprovodi. Poverioce prvenstveno zanima likvidnost preduzeća, njihova potraživanja su kratkoročna. Sa druge strane, potraživanja imalaca obaveze je dugoročna. Investitori u obične akcije kompanije prvenstveno su zainteresovani za sadašnje i buduće zarade, kao i za stabilnost tih zarada i trenda. Interno, menadžment takođe koristi finansijsku analizu zbog unutrašnje kontrole, kao i osigravanje finansijskog stanja i uspešnosti preduzeća koje traže dobavljači kapitala. Sa stanovništa unutrašnje kontrole, menadžment mora da sprovodi finansijsku analizu da bi mogao uspešno da planira i kontroliše. Da bi mogao da planira budućnost, finansijski menadžer mora da proceni sadašnji finansijski položaj preduzeća i oceni. U izveštajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspeh. Izveštajni bilansi sastavljaju se, ne samo kao godišnji bilansi, već i kao bilansi u kraćim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi.

Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja informacija koje mere imovinsko stanje na određeni dan i uspeh poslovanja u određenom periodu nekog preduzeća, odnosno preduzetnika. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.

Bilans stanja

Bilans stanja sumira imovinu, obaveze i imovinu vlasnika preduzeća u određenom vremenskom trenutku, obično na kraju godine. Drugim rečima, bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i njihovih izvora na određeni dan, izražen u novcu. On je dvostrani prikaz sredstava preduzeća sa dva aspekta. Sredstva po funkciji ili nameni u procesu reprodukcije obrazuju aktivu, a izvori sredstava ( vlasništvo, pripadnost, poreklo ) obrazuju pasivu.

Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se konkretna sredstva, sredstva po sastavu i funkciji, a na desnoj strani, u pasivi, iskazuju se izvori, tj. način pribavljanja ovih sredstava. Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani), zalihe, kratkoročna potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora sredstava su: kapital (osnovni kapital, rezerve i neraspoređeni višak prihoda – dobitak), dugoročna rezervisanja i obaveze (dugoročne i kratkoročne).

Bilansne pozicije iskazuju u bilansu izdvojeno vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Pošto svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna formalna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnoteža. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom:  AKTIVA = PASIVA
što prikazuje ravnotežu leve i desne strane bilansa.
Ako bilans stanja nije u ravnoteži, bilans praktično i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, čime se uspostavlja ravnoteža između aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi.