Analiza posla

1. UVOD

Procesupravljanjaljudskimresursimajeveomasložen. Timpre, štojeljudskoponašanjepromenljivogkarakteraiteškopredvidljivo. Svaki čovek je zasebna ličnost, a svaka organizacija priča za sebe. Što je primenljivo u jednoj organizaciji nije u drugoj, što daje dobre rezultate u jednom preduzeću ne daju drugom, i tako dalje. Osim standardnih pravila moraju se stvarati pravila prilagođena konkretnim ljudima, konkretnim organizacijama i konkretnom okruženju. Da bi se u tome uspelo neophodno je dobro poznavanje ljudske prirode, kako bi se vernije i potpunije odslikavale, odnosno sagledale potrebe, navike, interesi, vrednosni stavovi i očekivanja pojedinaca i grupa.

Pošto se sistem upravljanja ljudskim resursima stalno menja, usavršava i prilagođava, u njemu su nastale krupne promene. Pre svega, odnosi nadređenosti i podređenosti, negovani hiljadama godina, polako ali sigurno ustupaju mesto odnosima saradnje i kreativnog rešavanja postavljenih ciljeva, podižući ličnost, integritet i inicijativu zaposlenog na viši nivo. Najzad je postalo jasno da zaposleni, ma koji posao obavljao, ne zasniva radni odnos samo zato da bi bespogovorno izvršavao radne obaveze i za to primao platu, nego da bi se za nešto pitao, dokazao svoje kvalitete i potvrdio svoju ličnost. Samo ako je dovoljo uvažen, adekvatno nagrađen i potpuno zadovoljan svojim statusom u organizaciji, biće spreman i za najveća pregnućs u svom poslu.

Aktuelni modeli upravljanja ljudskim resursima u prvi plan stavljaju humanističke a ne ekonomske vrednosti, otvarajući time perspektive za dalju humanizaciju proizvodnih odnosa. Saglasno tome, postaje jasno da je investiranje u ljude korisnije od investiranja u kapital. Takaav pristup stvara osećaj zadovoljstva i motiviše zaposlene na veće angažovanje u procesu rada, što bi trebalo da bude jedan od osnovnih ciljeva u oblasti upravljanja ljudskim resursima.

2. ANALIZA POSLA

Pod analizom radnih mesta podrazumevamo proces prikupljanja svih relevantnih informacija o zadacima i odgovornostima na određenom radnom mestu, uključujući i stručne i psihofizičke sposobnosti i veštine koje se postavljaju pred izvršioce.

Počeci analiza posla se vezuju još za XVIII. vek. Tada su izvedena prva sistematska istraživanja produktivnosti rada i organizacije. Tejlorova škola naučnog upravljanja je dosta doprineo razvoju analize posla, jer se bavila i studijama pokreta i vremena kako bi se maksimalno povećala produktivnost. Kasniji razvoj analize posla bio je uslovljen i zakonskom regulativom u oblasti građanaskih prava i zaštite od diskriminacije po različitim osnovama.