Anatomija – kosti ruke

UVOD
Kost je vrlo tvrda struktura, beličaste boje, i njena uloga u čovečjem telu je ogromna. Nauka koja u sklopu anatomije proučava koštani sistem se naziva osteologija. Taj koštani sistem predstavlja potporu za telo i sastavljen je od 206 odvojenih kostiju. Kosti su međusobno povezane pomoću jakih vezivnih spojeva, koji obrazuju zglobove i vlaknaste vezivne spojeve. Tako se formira skelet čoveka. Na kostima su pripojeni mišići, čija kontrakcija uslovljava različite pokrete kostiju i delova tela. Neke kosti su tako oblikovane i međusobno povezane da obrazuju koštane duplje (lobanjsku, grudnu, karličnu), u kojima leže zaštićeni vitalno važni organi.
Od 206 kostiju u ljudskom organizmu, aksijalni ili osovinski skelet(lobanja, kosti kičmenog stuba, grudna kost, rebra i hioidna kost) gradi 80 kostiju. Ostalih 126 kostiju čine apendikularni skelet(skelet gornjih i donjih ekstremiteta).
Po obliku kosti mogu biti duge, kratke, pljosnate i nepravilne. Duge kosti se nalaze u ekstremitetima, kratke u šaci i stopalu, pljosnate u lobanji i grudnom košu, a nepravilne u kičmenom stubu. Kod dugih kostiju razlikuje se središnji deo nazvan dijafiza i dva okrajka koji čine epifize. Između ova dva dela nalazi se metafiza, koja je značajan deo kosti, jer nejintenzivnije raste, pa je nabogatije snabdeven krvnim sudovima. Svaka kost ima otvore za prolaz krvnih sudova, koji sudeluju u njenoj vaskularizaciji.
U ljudskoj anatomiji, ruka predstavlja gornji ud tela, koji obuhvata delove između ramenskih i lakatnih zglobova i izvan do prstiju. Može biti podeljena na nadlakticu, podlakticu i šaku. Anatomski nadgrudni pojas sa kostima i odgovarajućim mišićima je po definiciji deo ruke.