Bezbednost i rizici

  1. UVOD
Informacione tehnologije su promenile svet i postavile temelj novom informacionom društvu. Onog momenta kada su računari i Internet postali široko dostupni, svi smo dobili beskonačnu mogućnost za komunikaciju, informisanje, učenje, zabavu. U poslednje vreme za sve više stvari se oslanjamo na računare i Internet. Plaćamo račune, kupujemo, planiramo, ostvarujemo poslovne i privatne kontakte sa ljudima na drugim krajevima sveta. Ali, kao i u svakoj zajednici, i u ovoj se pojedinci bave protivzakonitim poslom, napadi na računarske mreže postaju sve više sofisticirani i specijalizovani, budući da kriminalci u potrazi za zaradom stalno usavršavaju načine krađe podataka od kompanija, zaposlenih i potrošača. Zato je od velike važnosti upoznati se sa svim akcijama koje mogu da nas dovedu u neželjenu situaciju i edukovati se o načinu sprečavanja niza negativnih situacija u kojima se možemo naći koristeći računar i Internet.

 2. RAČUNARSKI KRIMINAL
Rastom globalnih računarskih mreža rasla je i opasnost od jednog novog, inteligentnog oblika kriminala, poznatog pod nazivom računarski, cyber ili visokotehnološki kriminal koji se definiše kao oblik nedozvoljenog korišćenja računarske tehnologije u kriminalne svrhe. Obuhvata krađu novca, dobara, informacija i identiteta primenom računara, zatim pirateriju softvera i nepoštovanje intelektualne svojine, onemogućavanje rada računara putem raznih malicioznih programa i hakerisanja.
Širom sveta, vlade, odbrambena industrija, kompanije u finansijskom sektoru i sektoru komunikacija sve više su izložene snažnom talasu cyber napada. Broj napada i njihova sofisticiranost su toliko veliki da mnoge organizacije imaju problem određivanja koje nove pretnje i ranjivosti predstavljaju najveći rizik i kako bi resursi trebali biti razmešteni da bi se obezbedilo da se prvo razračunavaju sa najverovatnijim napadima i napadima koji mogu prouzrokovati najviše štete.
Cilj cyber napada su servisi i sadržaji koji se nalaze, bilo na računaru, bilo na mreži računara. Kradu se prvenstveno podaci, ali i usluge i identitet, oštećuju se ili uništavaju delovi ili celi kompjuterski sistemi, u mrežu se ubacuju virusi ili crvi, obaraju se web serveri, u mrežu upadaju hakeri.
Moderni kriminalci su danas obično mladi ljudi od oko 25 godina starosti čiji se život svodi na ,,druženje sa kompjuterom” odnosno, boravak u cyber prostoru u koji ih je uveo računar i Internet.
Koliko je cyber kriminal u svetu uzeo maha, govori podatak da je 2004. godine ,,zarađeno” preko 105 milijardi $ putem cyber kriminala, što je mnogo više nego što su bili prihodi od prodaje droga u toj godini. Istraživanja koja sprovodi FBI pokazala su da je čak 90% ispitanika (korporacija, banaka, vladinog sektora ) bilo na neki način izloženo nekoj vrsti napada. Gubici su izračeni u stotinama miliona $. Najveći problem je izazvan širenjem virusa ( 85% ispitanika ), od toga 25% napada došlo je izvana. Od ukupnog broja ispitanika, 8% je priznalo da su im ukradeni podaci veoma važni. Statistički gledano, kod 79% od ukupnog broja probleme su napravili zaposleni u kompanijama koristeći Internet u privatne svrhe, skidanjem piratskog softvera, odnosno korišćenjem elektronske pošte.