“Dr Lazar Vrkatić“
Seminarski rad iz upravljanja ljudskim resursima u
institucijama bezbednosti:
“
BEZBEDNOST I ZAŠTITA ZAPOSLENIH NA RADU U
INSTITUCIJAMA BEZBEDNOSTI
”
1. BEZBEDNOST I ZAŠTITA NA RADU ZAPOSLENIH
Bezbednost i zdravlje na radu je sastavni deo života svakog radnika, deo opšte kulture i onoga
što se dešava u svakom preduzeću i društvu uopšte. Efikasnost bezbednosti i zaštite zdravlja
na radu zavisi od stepena angažovanosti svih faktora u preduzeću. Ne može se očekivati da će
jedna osoba, ili čak jedna služba u većem preduzeću, bez obzira na poznavanje problematike,
stručnost i osposobljenost, moći da stvori bezbedne i zdrave uslove rada ako uspešno ne
funkcioniše ceo sistem bezbednosti i zdravlja na radu.
Pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu imaju svi zaposleni u skladu sa
zakonom i opštim aktom.
Pojedine kategorije zaposlenih imaju i posebnu zaštitu u skladu sa zakonom.
1.1. Opšta zaštita zaposlenih
Opšta zaštita zaposlenih
definisana je Zakonom o radu, odnosno Zakonom o bezbednosti i
zdravlju na radu. Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005)
se uređuje sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u
radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na
radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Bliže uređujući bezbednost i
zdravlje na radu, definisane su:
1. preventivne mere,
2. obaveze i odgovornosti poslodavca,
3. obaveze i odgovornosti zaposlenih,
4. organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu,
5. predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu,
6. evidencija, saradnja i izveštavanje,
7. stručni ispiti za izdavanje licence,
8. uprava za bezbednost i zdravlje na radu,
9. nadzor i drugo.
2
Obaveza je poslodavca da svojim aktom utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu. Ove mere o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac može
da propiše kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, ako nema
kolektivni ugovor ili pravilnik, ili da donese poseban pravilnik o zaštiti na radu. Pored
pravilnika obaveza je poslodavca da donese Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj
okolini.
Navedene propisane obaveze se primenjuju na sve poslodavce, gde se pod poslodavcem
smatra i preduzetnik koji ima zaposlene.
Uslovi rada i organizacija rada moraju da budu uređeni u skladu sa Zakonom o radu i drugim
zakonom i propisima koji uređuju ova pitanja. Poslodavac je dužan da obezbedi odgovarajuće
uslove u cilju omogućavanja da zaposleni ostvare pravo na bezbednost na radu i pravo na
zaštitu života i zdravlja na radu.
U okviru opšte zaštite zaposlenih Zakon o radu, odredbama člana 81., propisuje zabranu da
zaposleni radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad
mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Isto tako, zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog
organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog
zdravstvenog stanja ili posledice opasne po njegovu okolinu.
A prema odredbi člana 82., pomenutog zakona, u situacijama kada je potrebno da se obavljaju
poslovi na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja, pored
posebnih uslova utvrđenih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, zaposleni
mora da ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i
doba života.
Odredbom člana 4. tačka 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, utvrđeno je da sistem
bezbednosti i zdravlja na radu podrazumeva obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u
najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi
sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno
blagostanje zaposlenih.
3
