Detektivska djelatnost

1.UVOD-DETEKTIVSKA DELATNOST I PRIVREDNO POSLOVANJE

Detektivska delatnost u Republici Srbiji još uvek nije regulisana ni u okviru jedinstvenog zakona o privatnom obezbeđenju, kao što je to slučaj u Republici Srpskoj i Brčko dikstritu, niti odredbama posebnog Zakona o detektivskoj delatnosti, kao što je to slučaj u Republici Crnoj Gori. U vreme osnivanja prvih agencija za pružanje detektivskih usluga u Srbiji, pravni osnov na kome su se fundirale predstavljali su Zakon o sistemu društvene samozaštite Republike Srbije iz 1986. godine, Zakon o preduzećima iz 1988. godine i Zakon o ličnom radu iz 1989. godine. Obavljanje detektivskih poslova, nameće obavezu i potrebu da se donošenjem odgovarajućeg zakona precizno urede sva pitanja koja se odnose na djelatnost postojećih agencija za pružanje detektivskih usluga, licence i dozvole za rad, uslove za obavljanje delatnosti, oblike organizovanja, ovlašćenja detektiva i dr. Ovo iz razloga što pospešivanje privredne i slobodne preduzetničke inicijative iz oblasti zaštite predstavlja jedan od najbitnijih ciljeva koji se mogu postići donošenjem novih zakonskih i podzakonskih propisa .

2.POJAM, CILJEVI I OBAVLJANJE DETEKTIVSKE DELATNOSTI

Prema Nacrtu Zakona o privatnom obezbeđenju, privatno obezbeđenje obuhvata zaštitnu, samozaštitnu i detektivsku delatnost, pri čemu se oficijelno definiše kao: analiza, otkrivanje i sprečavanje potencijalnih opasnosti i protivpravnih radnji koje narušavaju dostojanstvo i ugrožavaju život i fizički integritet lica, ili umanjuju vrednost imovine koja je predmet obezbeđenja. Usluge privatnog obezbeđenja ne spadaju u policijsku ili drugu bezbednosnu delatnost države, odnosno njihovim vršenjem se bezbednost lica i imovine ostvaruje iznad obima koji obezbeđuje država. S tim u vezi, detektivska delatnost obuhvata poslove prikupljanja i pružanja informacija u oblasti privatnog obezbeđenja, dok je detektiv osoba koje vrši prikupljanje i pružanje informacija u oblasti privatnog obezbeđenja.