Dinamicka analiza bilansa uspeha

 
UVOD

Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća. Kompletan set finansijskih izveštaja uključuje sledeće sastavne komponente:
1) bilans stanja,
2) bilans uspeha,
3) izveštaj o tokovima gotovine,
4)izveštaj o promenama na kapitalu i
5) napomene uz finansijske izveštaje.
U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila.Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja je finansijskiizveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na danbilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i način investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolaže preduzeće, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzeća. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa i to:
1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat;
2) finansijski prihodi, rashodi irezultati;
3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat.
Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao bruto-dobitak ili kaobruto-gubitak u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazatibruto-dobitak i bruto-gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na stranirashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, čime se ostvarujebilansna ravnoteža.
Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita finansijska izveštaja. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj preduzeća a drugi daomogući uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu.
Preduzeća su u obavezi da na kraju svake poslovne godine, nakon knjiženja svih poslovnih promena, svoje poslovne knjige zaključaju, u cilju utvrđivanja tačnog i konačnog stanja a koje za svrhu ima sastavljanje finansijskog izveštaja. Ovaj izveštaj sadrži podatke o finansijskom položaju, uspešnosti i svim promenama koje se tiču finansijskog položaja preduzeća.
2.Vrste finansijske analize

Bilansi se međusobno razlikuju po formi i sadržini, odnosno dele se u zavisnosti od vremenakada se sastavljaju, cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju. Bilans može biti sastavljen u odnsu na sledeće kriterijume:
-prema vezi sa knjigovodstvenim računima – bilans stanja i bilans uspeha
-prema svrsi iskazivanja bilansa – imovinski bilans, bilans utvrđivanja uspeha i bilanskretanja
-prema merodavnosti primene pravnih normi pri bilansiranju – poslovni bilans, poreski bilans
-prema području informisanja uz pomoć bilansa – interni bilans, eksterni bilans
-prema podacima na osnovu kojih je određen – knjigovodstveni bilans, inventarni bilens, planski bilans
-prema dužini bilansnog perioda – početni bilans, međubilans, krajnji bilans
-prema tehnici sastavljanja bilansa – bruto bilans, neto bilans
-prema broju uključenih bilansa – individualni bilans, zbirni bilans, konsolidovani bilans
-prema odnosu sredstava i obaveza – aktivni i pasivni bilans-prema odnosu prihoda i rashoda – uspešan i neuspešan bilans-prema redovnosti sastavljanja bilansa – redovni, specijalni.
Osnovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knjgosodstvenih računa su bilans stanja i bilans uspeha.
Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani, sintetički prikazi, izveštaji o poslovanju, sastanovišta korišćenja, angažovanja i trošenja sredstava proizvodnje. Finansijski izveštaji moraju da sadrže sledeće podatke:
– podatke o sredstvima preduzeća
– podatke o obavezama preduzeća
– podatke o kapitalu preduzeća
– podatke o prihodima i rashodima
– podatke o gotovinskim tokovima.
Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansakoje se razlikuju prema formi i sadržini. Najvažniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje čine osnovu bilansiranja. Kompletan finansijski izveštaj sadrži:
– bilans stanja
– bilans uspeha
– izveštaj o tokovima gotovine
– izveštaj o promenama na kapitalu
– napomene uz finansijske izveštaje