2. Електрична енергија, коју поседују наелектрисана тела.
3. Кинетичка енергија, коју тела поседују услед кретања.
4. Топлотна енергија, коју поседује тело услед кретања његових атома и

молекула (она је заправо један облик кинетичке енергије).

5. Потенцијална енергија, коју тело поседује услед свог положаја у односу на

неко друго тело.

6. Нуклеарна енергија, која се налази у језгрима атома.
Сви облици енергије се могу подели на природне и корисне облике енергије.

Као природни облици енергије могу се јавити:



Енергија Сунчевог зрачењa



Енергија горивa



Енергија хранe



Енергија водотокова



Енергија ветра



Енергија морских струја и таласa



Енергија плиме и осекe



Енергија нуклеарних горивa



Енергија термалних извора



Геотермална енергија



Енергија вулкана

Облици енергије које користе потрошачи називају се

корисни облици

енергије

и то су:



Топлотна енергија



Механичка енергија



Електрична енергија



Светлосна енергија

Природни облици енергије

се врло ретко могу користити без посебних

трансформација као корисни облици енергије, а често се дешава да се
трансформација једног облика енергије у други мора извршити више пута да би се
добио користан облик енергије. Директно се могу користити само Сунчева топлота,
топлота термалних извора и геотермална топлота, док се сви остали облици енергије
могу користити тек после трансформације.

Ивана Ранковић

Енергија и екологија

Трансформација енергије

се врши у електранама, а у зависности од врсте

извора у којем је примарна енергија која се затим претвара у електричну,
разликујемо:



Хидроелектране



Термоелектране



Соларне електране или сунчане електране



Електране на ветар или ветроелектране



Геотермалне електране итд.

Слика 2: Термоелектране

3. Утицај појединих извора енергије на околину

Проценат употребе еколошки прихватљивих, обновљивих извора енергије још је

увек на глобалном нивоу занемарив тако да еколошки проблеми као последица
претеране употребе фосилних горива заслужују посебну пажњу не само са
енергетског већ свакако и са еколошког гледишта. Различити извори енергије имају
различите утицаје на околину у којем се ти извори енергије производе,
транспортирају или користе. Површински озон је одличан пример утицаја великог
коришћења горива на квалитет ваздуха. Површински озон настаје кад на устајалом
ваздуху и и сунчаном времену азот оксид реагује с агресивним органским спојевима.
Азот оксид на површини обично настаје сагоревањем фосилних горива, а агресивни
органски спојеви настају из дима од горива, разних отапала исличног. Површински
озон може упалити дисајне путеве и смањити радни капацитет плућа, изазвати
надражај очију и носа, смањити способности људи приликом обављања нормалних