Ekološke podne obloge

Uvod
Podovi u građevinskom objektu su površine čija je funkcija da nose teret elemenata i obezbede adekvatnu površinu za kretanje kroz objekat. Pored toga, u slučaju višespratnih objekata, podovi služe kao vertikalna pregrada između spratova i mogu služiti kao zaštitni elementi, koji izoluju prostore od buke, temperature i sličnih uticaja, u zavisnosti od funkcije prostora u objektu.
Podovi se uglavnom izvode na potpornim strukturama, koje nose celokupnu masu poda i elemenata i korisnika objekta. Materijali za izradu podova i potpornih struktura zavise od namene objekta, uslova gradnje i raspoloživih materijala, od nabijenog zemljišta, do specijalnih podova sa elektronskim ili mašinskim elementima, koji podu daju dodatne funkcije. Sa druge strane pod, osim sto ima noseću ulogu i omogućava nam kretanje kroz neki prostor, znatno utiče na estetiku i sam doživljaj nekog prostora i na to kako ćemo se u njemu osećati.
Upotreba ekoloških materijala za izradu podova vrlo je bitna, jer se u mnogim slučajevima podovi prerađuju, zamenjuju drugačijom vrstom poda i slično, pa se upotrebom ekoloških materijala smanjuje uticaj objekta na životnu sredinu i količina otpada koja se generiše. Izbor podne obloge svakako utiče na mikroklimu u stambenom ili radnom prostoru. Drvo ili neki drugi “živ”, prirodan material o kojima će biti reči je u interakciji sa uslovima koji vladaju u tom prostoru.

Ekologija (od grčkih reči: οἶκος – dom, domaćinstvo, -λογία – nauka, proučavanje) jeste nauka koja se bavi proučavanjem životne sredine, odnosno živim organizmima, njihovom rasprostranjenošću i biološkim interakcijama između organizama i njihovog okruženja. Laička javnost često koristi ovaj pojam kao sinonim za zaštitu životne sredine, što nije ispravno, jer je zaštita životne sredine samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija.
Danas ekologija prestaje da bude trend i postaje imperativ. Prirodnih materijala je sve manje na planeti, a potreba za njima je sve veća uprkos brojnim veštačkim materijalima koji teže da ih zamene. Kako pomiriti te dve krajnosti i naći rešenje za sve one koji ipak žele da recimo drvenim ili nekim drugim ekološkim podom oplemene svoj prostor i učine ga zdravijim i ugodnijim za stanovanje ili rad? Odgovor leži u brzo obnovljivim izvorima.
Da bi neki materijal ili proizvod dobio epitet ekološki on od proizvodnje, preko ekspolatacije, do uklanjanja treba da minimalno zagađuje ili uopšte ne zagađuje životnu sredinu. Napredovanjem tehnologije kao i ljudske potrebe da se sve vise okreće prirodnim i obnovljivim izvorima znatno se povećao izbor ekoloških materijala koji se koriste u nejrazličitije svrhe, izmedju ostalog i kao podne obloge, i na najrazličitije načine. Osim zdravije sredine u kojoj boravimo , kako enterijera tako i eksterijera, podovi od ekoloskih materijala imaju prirodan i prijatan izgled, i kao takav vrlo autentican u moru vestackih materijala koji su nas okruzili.

 
Podovi na bazi ekološkog drveta

Drvo je vekovima unazad obezbeđivalo čoveku potreban komfor, odličnu toplotu i zvučnu izolaciju, lakoću obrade, odličan estetski ugođaj kako u enterijeru tako i u eksterijeru. Danas je upotreba drveta na podovima prilagođena novim potrebama kao što su zahtevi dugotrajnosti, očuvanje prirodnih resursa, lakoća održavanja. Naročito u poslednjih dvadeset i više godina inovacije na ovom polju doživele su pravu ekspanziju tako da je danas izbor podne obloge na bazi drveta vrlo širok. Oni podovi koji se svrstavaju u ekološke a danas su sve više rasprostranjeni su podovi od bambusa, kompozitni drveni podovi, podovi od plute, višeslojni gotovi parketi..