Ekološki problemi u radnoj sredini

UVOD

Čovekovu životnu sredinu predstavljaju svi uslovi koji utiču na njegov život. Pod čovekovom životnom sredinom podrazmeva se i čovekova radna sredina čiji se činioci međusobno prepliću. Na čoveka deluju razni spoljni uticaji koji utiču na njegovo raspoloženje kako u životnoj (makroklima) tako i u radnoj sredini (mikroklima). Mikroklima radne sredine predstavlja skup meteoroloških elemenata: temperatura vazduha, vlažnost vazduha, vazdušni pritisak, direktno i difuzno Sunčevo zračenje, odnosno skup svih elemenata koji imaju direktan uticaj na ljudski organizam a time i uticaj na radnu sposobnost čovjeka. Razvojem tehnologije došlo je do uvođenja novih sredstava za rad koja su u velikoj meri povećala produktivnost proizvodnje , ali kao i uvek postoji i druga strana uvođenja novih sredstava zarad. Za rad na ovim novim sredstvima radnici moraju biti specijalizovani i obučeni za njihovo pravilno korišćenje, sa ciljem da ne dođe do povreda na radu. Time ćemo se i baviti u ovom seminarskom radu, kao i prethodno navedenim faktorima koji utiču na radnika u njegovoj radnoj sredini.

FAKTORI KOJI UTIČU NA RADNIKE U RADNOJ SREDINI

Pod radnom sredinom podrazumevamo celokupnost materijalnih faktora i društvenih odnosau kojim ljudi ostvaruju radnu i ostalu aktivnost. Materijalni faktori obuhvataju fizičke itehničke uslove radne sredine, a društveni faktori obuhvataju odnose između ljudi. Najvažniji fizički uslovi radne sredine su klimatski uslovi i uslovi koji deluju na čula čoveka.Klimatski uslovi su: vazduh, temperatura i vlažnost, te uslovi koji deluju na čula čoveka: osvetljenje, buka i vibracije. Karakter ovih faktora bitno utiče na kretanje produktivnosti rada, na radnu sposobnost, na stepen zamaranja, na povrede na radu, itd.

VAZDUH

Vazduh kao neophodni uslov života, kao prirodni deo radnog ambijenta i prirodni faktor radne sredine, trpi određene promene u svome sastavu pod dejstvom tehničkih i veštačkihfaktora radne sredine. Te promene imaju svoje posledice na čoveka i njegovu radnusposobnost, pa time i na njegove radne učinke.Fiziološki sistem za održavanje temperature i osećanja prijatnosti jeste mehanizam isparenja u koži. Ako se temperatura tela podigne u toku rada iznad normalne temperature, hlađenje se vrši znojenjem. Brzina isparivanja zavisi od temperature vazduha, vlažnosti vazduha I kretanja vazduha.Visoka temperatura vazduha smanjuje brzinu isparivanja. Kako svaki fizički rad stvara toplotu, čovek će uspešnije da radi ako postoje uslovi da se oslobodi suvišne toplote i održavanormalnu temperaturu tela. Provetravanja povećavaju i produktivnost rada u radnoj prostoriji.
Posebno je važno da radna odeća radnika u letnjim mesecima bude od lakog, tankog i prozračnog materijala, koja omogućava znojenje i prirodnu ventilaciju tela, jer su ljudi sklonida se češće odmaraju kada su uslovi rada nepovoljni. Osećanje nelagodnosti dolazi i zbog loše ventilacije, pri čemu važnu ulogu igra i nedostatak kiseonika, kao i povećanje količine ugljendioksida. Smatra se da je dobar takav sistem provetravanja koji pokreće vazduh, filtrira strana tela iz vazduha i koji kontroliše temperature (ako se zimi radi blizu vrata treba se čuvati promaje). Takvi uslovi ne samo da smanjuju sposobnost za rad nego uslovljavaju mnoga bolovanja.Zato je za organizatora, s obzirom da je vazduh neophodan uslov života, od bitnog značaja sledeće: kakve se promene dešavaju u sastavu vazduha pod dejstvom tehničkih i bilo kojih drugih faktora radne sredine i šta te promene izaziva, I kakvim se organizacionim merama obezbeđuje normalan prirodni sastav vazduha u radnoj sredini.