Ekonomika preduzeća

UVOD

Ekonomija je naučna disciplina koja proučava kako društva upotrebljavaju oskudne resurse da bi proizvela određena dobra i usluge i raspodijelila ih među ljudima.
“Ekonomija” i “ekonomika” nisu identični pojmovi. Ekonomija je širi a ekonomika uži pojam.
Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou.
Ekonomika kao posebna nauka izčava konkretnu ekonomsku stvarnost kao i zakonitosti koje vladaju u datom sgmentu društvenog života. Tako, dok politička ekonomija izučava zakone po kojima se proizvodi, razmjenu i raspodjelu u cilju zadovoljenja ljudksih potreba, ekonomika se bavi problemima ispoljavanja produkcionih odnosa na nivou određenih sistema npr. država, privredne djelatnosti i grane ili ekonomskih subjekata – preduzeća.
Ekonomika proučava kako ljudi alociraju i koriste rijetke resurse u svrhu proizvodnje dobara kojima zadovoljavaju svoje potrebe
Suštinska istraživanja ekonomike obuhvataju:
• opštu ekonomsku teoriju,
• ekonomiku privrednog sektora ili grane i
• ekonomiku preduzeća.

Ekonomika preuzeća je najmlađa naučna disciplina iz oblasti ekonomskih nauka.
Geneza potiče od grčkih riječi oikos i nomos što znhači “zakonitost poslovanja u kući”.
Ekonomika preduzeća dobila je ime jer obuhvata područje poslovanja preduzeća, a budući da je preduzeće osnovna ekonomska ćelija društva.
Ekonomika preduzeća je disciplina ekonomske nauke koja proučava poslovanje preduzeća u cilju definisanja principa, upravljačkih pravila i mera, čija primena u praksi treba da omogući efikasnije ostvarivanje ciljeva preduzećaEkonomika preduzeća omogućava efikasnije ostvarivanje ciljeva preduzeća Ekonomika kao nauka o privrednim preduzećima je interdisciplinarna nauka koja u svom posmatranju ne uzima samo spoznaje koje se bave izučavanjem problema preduzeća nego i spoznaje drugih nauka: psihologije, sociologije, pravniha nauka.Ekonomika preduzeća najbliže je povezana sa nizom makroekonomskih i mikroekonomskih nauka
Ekonomska stvarnost posmatra proces privređivanja kao proces z apribavljanje materijalnih dobara u koji čovjek unosi svoju radnu sposobnost, sredstva za rad i materijal. Ekonomska stvarnost se sastoji o ulaganja elementa prizvodnje u reprodukciju i rezultata reprodukcije u kojoj vlada osnovni ecc zakon zakon vrijednosti, koji kaže da je vrijednost proizvoda onoliko koliko je utrošeno društveno potrebnoga rada za njegovo dobijanje.
Iako je ekonomska stvarnost cjelovit skup privrednih manifestacija, koje se odvijaju u četiri osnovne faze ciklusa reprodukcije – proizvodnja, razmjena,raspodjela i potrošnja – nauka uspijeva da, apstrahovanjem, analizom, sintezom, i drugim metodama, razluči ekonomske zakonitosti koje vladaju na nivou mezoekonomije. Na toj osnovi razvila se ekonomika preduzeća koja je usmjerena na izučavanje mezoekonomije.
Preduzeće je privredni subjekt u okviru koga se, u robno – novčanoj privredi obavlja određena privredna delatnost. To bi bilo po definiciji šta je preduzeće, Korsel Seneju definiše kao„svaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila određeni cilj“ Njegova definicija vezuje preduzeće za ljudsku aktivnost što je u potpunost itako mada je i sam pojam preduzeća evoluirao kroz veme tako da u savremenoj teoriji se preduzeće tretira kao racionalni, ekonomski sistem sa preduzetnikom na čelu. Po tržišnom konceptu „svaki samostalni finansiski subjekt koji proizvodi za tržište robu ili usluge“ predstavlja preduzeće. Preduzeće kao cjelinu možemo posmatrati sa više strana. Tako da ćemo u ovom radu u kratkim crtama obraditi neke od osnovnih . Sam razvoj ekonomije i preduzeća u širem smislu posmatrano je taj da su preduzeća prestavljala nosioce i generatore ne samo razvoja ekonomije, već i društva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja – umnogome zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje, širih i užih regiona.
1. POSLOVNA EKONOMIJA

Poslovna ekonomija se različito definiše (primenjena mikroekonomija, nauka o upravljanju, okvir za analizu problema poslovnog odlučivanja). Poslovna ekonomija je skup disciplina ekonomske nauke koje, svaka sa svog stanovišta, izučavaju poslovanje preduzeća u cilju definisanja principa, pravila i tehnika, čija primena u praksi omogućava efikasno ostvarenje ciljeva preduzeća
Poslovna ekonomija je naučna disciplina koja izučava ekonomiju preduzeća. Ona pronalazi ekonomske zakonitosti koji deluju u ekonomiji preduzeća i formuliše ekonomske principe čijom se primenom u organizovanju procesa reprodukcije stvari maksimalno približavaju objektivno mogućim rezultatima. U tom cilju poslovna ekonomija posebno proučava ulaganja u reprodukciju i faktora koji ih uslovljavaju. U tom kontekstu poslovna ekonomika se bavi kvalitativnom i kvantitativnom analizom svih ekonomski relevantnih fenomena preduzeća. Otuda ona permanentno istražuje ekonomske resurse u preduzeću i iznalazi rešenja za ostvarenje odabranih ciljeva.Poslovna ekonomija izučava rezultate reprodukcije, ulaganja u proces reprodukcije, odnose između i faktore koji uslovnjavaju te i takve odnose. Sagledavajući te odnose poslovna ekonomija predlaže praktične mere kojima se utiče na rezultate i ulaganja, a time i na kvalitet ekonomije preduzeća. Istražujući načine delovanja ekonomskih zakona – poslovna ekonomija definiše načela kojih se treba pridržavati radi ostaarenja efikasnosti u poslovanju.