Eksperimentalno merenje težine utovarenog smeća u kamionu JKP Mediana Niš

Eksperimentalno merenje težine, utovarenog smeća u kamionu Mercedes – K0 225,JKP„Mediana“
Ilić Lepoje, dipl.ing.el, sa saradnicima u automehaničarskoj radionici

 
Suočeni problematikom u dugogodišnjoj praksi odvoza smeća na gradsku deponiju JKP Mediana je shodno vremenu i tehničko tehnološkim mogućnostima, uvek pribegavala racionalnom i optimal-nom načinu odvoza uz minimalne troškove i havarije na vozilima. Praksa je pokazala da imamo dosta havarija zbog pretovara kamiona iznad dozvoljene nosivosti. To se događa nekada slučajno, nekada namerno .

Slučajni pretovar se događa zbog različitog sastava otpadnog materijala u zavisnosti od godišnjeg doba i sezonskog otpada, koji ima istu zapreminu u istom broju kontejnera, ali ima drugi
sastav i drugu specifinu težinu

Namerni pretovar se događa, kada ekipa želi da u što kraćem vremenskom intervalu izvrši normirani zadatak za dati dan u datom reonu. Za ekipu na tim poslovima veli ki je gubitak vremena prilikom odlaska i povratka na gradsku deponiju radi pražnjenja. Njima nije sve jedno da li idu na pražnjenje dva ili tri puta u toku radnog vremena.

U oba napred navedena slučaja pribegavalo se metodom slučajnog odabira pojedinog vozila , koje se lalo na merenje na mehaničkoj kolskoj vagi, koja je u preduzeću, u drugom delu grada koji nije na putu ka lokaciji gradska deponija. To su dodatni troškovi i gubitak radnog vremena. Iz tog razloga koji nas muči više oid 10 godina, upustili smo se u dva principa
merenja svakog pojedinačnog utovara. Sukcesivno bi softverski sabirali svaki utovar, do dozvoljene nosivosti za određeni tip kamiona. Nakon toga usledio bi alarm kod dispečera i u kabini vozača koji bi bio upozorenje da je utovar završen i da se vozilo usmerava na gradsku deponiju radi pražnjenja. Ulaskom na deponiju preko GPS/GPRS sistema određeni konto se
nkon pražnjenja softverski resetuje i utovar počinje od nule.

Na bazi svetskih rešenja prionuli smo eksperimentalnom,elektronskom merenju težine utovarenog smeća na jednom od naših kamiona Mercedes, Ko 225, kod koga je dozvoljena nosivost 5.5 tona.

Prva varijanta: Senzori merači sileMerenje težine pojedinačno svakog podignutog kontejnera na principu merenja sile preko senzora ugrađenih u poluge koje podižu odgovarajući kontejner

Na gore navedenoj slici vidi se da je zazor pločice dovoljan da bude veoma mali, reda jednog mm, jer je osetljivost senzora veoma velika na male dilatacije, za opseg merenja od 0-500kilograma.

• Merenje sile se vrši na principu ravnoteže sila.
• Većina davača sile ili momenta sila gradi se sa posebnim senzorom – elastičnim telom u kojem se uspostavlja ravnotežasila.
• Senzor pretvara merenu silu ili mereni moment sila u mehaničku deformaciju, pa se daljim merenjem naprezanja ili pomaka koji izaziva ta deformacija dobije merni signal srazmeran merenoj sili u mernim trakama koje su u uravnoteženom mostu.

Prečnik žice merne trake je od 0,02 do 0,04 mm
Prednosti:

• Velika preciznost merenja koja nama nije neophodna
• Relativno jednostavno baždarenje digitalnog instrumenta u kabini vozača koji odgovarajuću silu u oba davača (senzora) sabira i pretvara u kilograme koje pokazuje na displeju , za svaki utovar odvojeno.
• Greška meranja se neznatno uvećava prilikom konverzije analognog napona iz senzora ,koji je mali reda mV u digtalizovani signal koji je moguće otpremiti preko GPS/GPRS sistem.

Nedostaci:

• Relativno komplikovana mehanička ugradnja senzora sile opsega 500kg po jednom senzoru
• Relativno dosta osetljiva instalcija od mehaničkog oštećenja prilikom svakodnevne manipulacije. Vidi naredne slike.