Geštalt psihoterapija i rad na sebi
Objavio MilaSibul 17. jun 2024.
Seminarski radovi, Skripte, Psihologija
Objavio blingbling 17. novembar 2014. Prijavi dokument
1. Definicija i teorijski pristup emocijama
Emocija je uzbuđeno stanje organizma izazvano subjektivno značajnim stimulusom ili situacijom na koju on usmerava aktivnost. Emocije se ispoljavaju na fiziološkom, doživljajnom i ponašajnom planu.
Rec koju nazivamo emocijom predtavlja termin oko cijeg tacnog znacenja se psiholozi i filozofi spore vise od jednog veka. U najbukvalnijem smislu oksfordski recnik engleskog jezika definise emociju kao „bilo koje uzrujanje ili uznemirenje uma, osecanja, strasti, bilo kakvo mentalno stanje besa ili nespokojstva“. Pod emocijom podrazumeva se osecanje i raznolika misljenja, psiholoska i bioloska stanja, i raspon raznovrsnih mogucnosti ponasanja. Postoji na stotine emocija, zajedno sa njihovim hibridima, varijacijama, mutacijama i nijansama. Svakako, emocije su mnogo prefinjenije i lepse no sto postoje reci kojima bi se one ikada mogle opisati.
Emocionalni dozivljaj predstavlja organizovan sistem osecanja koja nastaju opazanjem telesnih stanja i procesa, emocionalnih izraza i adaptivnih radnji. Opisivanje konkretnih emocionalnih dozivljaja kao sto su ljubomora, strah, krivica, kajanje, ekstaza mozemo naci kod pesnika, romanopisaca i dramskih pisaca. Ti opisi, mada cesto veoma interesantni, ne mogu docarati svo bogatstvo i sustinu emocionalnog dozivljaja. Telesno osecanje je veoma istaknuta komponenta emocionalnog dozivljaja. Bogati kompleks organskih (kucanje srca, znojanje, slabost udova) i kinetickih (plakanje, smejanje i drhtanje) percepcija doprinosi emocionalnom dozivljaju. Ponekad se odgovarajuce emocije mogu izazvati namernim zapocinjanjem telesnih reakcija, tako da glumac koji glumi jednu emociju, moze u odredjenoj meri i da je dozivi.
Raspoloženje je osećanje relativno slabog intenziteta koje dugo traje i nema naglog početka. Postoje razlike među ljudima u pogledu sklonosti ka doživljavanju pojedinih raspoloženja koje predstavljaju deo razlika u temperamentu.
Ljudi nisu samo racionalna bica koja svoje postupke i htenja preduzimaju iskljucivo na osnovu umnog misljenja i zakljucivanja. Mnogi nasi postupci bivaju izazvani i drugim ciniocima, kao sto su npr. emocije (osjecanja). Emocije se stoga mogu definisati kao dozivljaj naseg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima, dogadjajima i prema sopstvenim postupcima.
Postoji ne samo u nasem jeziku vec i u mnogim drugim jezicima veliki broj izraza koji izrazavaju razlicita emocionalna stanja, a to su: radost, zalost, ljubav, saucesce, simpatija, ponos, zluradost, oholost, stid, zahvalnost, briga, strepnja, ocekivanje, nada itd. Emocije su u toku svog razvoja propracene spoljasnjim i unutrasnjim promenama. Znacajni spoljsnji znaci emocija su izrazi lica, telesna napetost, glasovne reakcije i sl. Isto tako postoje i unutrasnji pratioci kao karakteristicne promene u radu pojedinih organa.
Kod snaznijih emocija javljaju se izrazite promjene kod disajnih i probavnih organa, zatim u radu zlezda. Kao posljedica izvjesnog emocionalnog stanja covek moze da se zacrveni, da prebledi, da se smeje, place, povuce u stranu ili da pridje blize, da zagrli ili napadne i slicno.
Objavio MilaSibul 17. jun 2024.
Objavio Nikolic.i_ 17. jun 2024.
Objavio ivananeda 13. jun 2024.
Objavio dejana1995 28. oktobar 2024.
Objavio aventurin 23. oktobar 2024.
Objavio Andjelija2121 23. oktobar 2024.
Objavio dejana1995 28. oktobar 2024.
Objavio dejana1995 28. oktobar 2024.
Objavio dejana1995 28. oktobar 2024.
Komentari
You must be logged in to post a comment.