Finansije i finansijsko pravo

UVOD

Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda u svim savremenim državama je budžet, a u nekim zemljama i jedini. U budžetskoj teoriji postoje brojne definicije budžeta , jer se radi o kompleksnoj finansijskoj instituciji, pomoću koje država ostvaruje mnoge ekonomske, finansijske, političke i socijalne ciljeve. Klasično shvatanje budžeta zasniva se na tvrdnji da je budžet akt kojim se predviđaju i odobravaju, unapred i za određeni period vremena, prihodi i rashodi države

POJAM BUDŽETA

Budžet je osnovni dokument za finansiranje državnih funkcija u svakoj državi.U zavisnosti od načina definisanja države, državnih funkcija i obaveza države, budžet se u teoriji definiše kao pravni akt ili zakon.

U našem sistemu , budžet je zakon koji se priprema i usvaja u „paketu” sa drugim zakonima.Značaj budžeta ogleda se i u tome sto budžet nije samo akt za finansiranje državnih funkcija, vec država preko instrumenata fiskalne politike i instrumenata raspodele sredstava ostvaruje i političku,ekonomsku i socijalnu funkciju.
Da bi se došlo do optimalnog sistema finansiranja funkcija , neophodno je poći od teorijskih osnova koje definišu državne funkcije, obaveze države i izvore finansiranja .Kada se utvrde funkcije i obaveze ,dolazi se do prihoda i izvora prihoda .Sve savremene države imaju pravni akt za finansiranje državnih funkcija, a to je najčešće državni budžet.Da bi država mogla da izvršava poslove vezane ze njenu nadležnost, neophodna su joj sredstva.
Izvori finansiranja državnih funkcija su uglavnom prihodi koje država ostvaruje od privrede, stanovništva i domaćih i inostranih zajmova.
Budžet kao državni akt treba da obezbedi finansiranje države u toku čitave budžetske godine.Otuda treba ukazati na cilj koji se želi postići budžetom i na znacaj koji budžet ima.
Osnovni ciljevi budžeta se mogu definisati kao odnos prema budžetu koji se mora postići i to : budžet je pregled javnih prihoda i javnih rashoda za jedan budući period ; da se za funkcionisanje države pribave sredstva koja su potrebna za vršenje državnih poslova ; kao jedan od najvažnijih ciljeva budžeta je iskazivanje svih državnih prihoda i državnih rashoda.
Budžet ima ekonomsko-finansijski i politički značaj .Ekonomsko-finansijski značaj se ogleda u sledećem : budžet obezbeđuje i formalan red u državnim finansijama tako sto uređuje ravnotežu između javnih prihoda i javnih rashoda ; budžet treba da obezbedi redovno , ali umereno fiskalno opterećenje; budžet treba da stvori povoljne uslove za emisiju zajmova.
Politički značaj državnog budžeta je u sledećem : budžet je u osnovi politički i ekonomski program vlade ; budžet je moćno sredstvo pomoću koga predstavničko telo utiče na rad državne administracije; politički život parlamenta se ispoljava u postupku usvajanja budžeta.
Veoma kompleksnu definiciju budžeta dao je profesor Perić , povezujući ga sa produkcionim odnosima u društvu. „ budžet je osnovna finansijska institucija svake političko -teritiorijalne zajednice kojom se planski predviđaju novčani rashodi i prihodi shodno karakteru produkcionih odnosa za neposredne i perspektivne zadatke i koju sankcioniše predstavničko telo.” 1 Ovom definicijom prof. Perić povezuje državni budžet , njegovu strukturu prihoda i rashoda sa produkcionim odnosima u društvu.
Inače, sam termin „ budžet ” prvi put je upotrebljen u francuskom zakonodavstvu 1806. godine da bi se njime označio državni budžet. Sama reč budžet, čiji je koren „ bouge ” i „ bougette ” , francuskog je porekla, i označavala je kožnu torbu. Ova reč prodrla je u finansijsku praksu Engleske pošto je dobila svoje prenosno značenje. Do toga je došlo tako što je ministar finansija, prilikom podnošenja zahteva parlamentu za odobravanje sredstava, otvarao kožnu torbu (budget) u kojoj je nosio taj zahtev i iz nje ga vadio, da bi ga pročitao pred parlamentom. Taj akt nazvan je „ otvaranjem budžeta ” i tako je reč budžet prihvaćena u finansijskoj praksi skoro svih država.