Finansijsko tržište Evropske Unije

Zajedničko finansijsko tržište predstavlja treći po redu nivo ekonomskih integracija. Ono je ključ za celokupan uspeh Evropske unije, jer predstavlja same temelje projekta Evropskih ekonomskih integracija .
Uspostavljeno je 1993. godine, a uključuje: slobodno kretanje roba, usluga, rada i kapitala, tzv. „četiri slobode“. Njegova osnovna svrha postojanja bila je uklanjanje vancarinskih barijera koje su pretile „da isparcelišu“ EEZ na nacionalna tržišta, još u većoj meri nego što je to bio slučaj u vreme postojanja carina. Uklanjanjem prepreka u međusobnoj trgovini do čega dolazi stvaranjem carinske unije, širi se tržište za različite proizvode i usluge. Vremenom, javljaju se nastojanja proizvođača da svoje poslovanje prošire i na ostale članice Unije. Javlja se potreba za povećanim investiranjem i angažovanjem radne snage, što stvara pritisak da se ukinu prepreke koje sprečavaju njihovo slobodno kretanje.
Tokom 1990. godine ukinute su provere pasoša i carinske kontrole na većini unutrašnjih granica EU što je povećalo pokretljivost državljana EU. Tako da je te godine više od milion mladih Evropljana otišlo da studira u inostranstvu, uz podršku EU.
Od 1993. godine uspostavljanjem zajedničkog tržišta, svi državljani Evropske unije mogu da se kreću slobodno i žive na celoj teritoriji EU. Ali, jedinstveno tržište za finansijske usluge još nije uspostavljeno.