Finansiranje dobavljačkim kreditom

UVOD

Raspoloživost kratkoročnih izvora finansiranja je od ključnog značaja za trajnu egzistenciju preduzeća. Kratkoročni izvori finansiranja se sastoje od novčanih obaveza koje dospevaju za plaćanje u periodu ne dužem od jedne godine. Ovi izvori finansiranja su neophodni za pribavljanje obrtnih sredstava uvidu gotovine, hartija od vrednosti, potraživanja od kupaca,itd. Većina tih obaveza nastaje spontano u toku poslovanja, a ostatak se javlja uvidu ugovorenih kratkoročnih izvora finansiranja. Spontane kratkoročne obaveze pojavljuju se u formi neosiguranog duga. Ugovoreni kratkoročni izvori mogu biti obezbeđeni ili neobezbeđeni.
Karakteristika, kratkoročno neosigurano finansiranja, je da je poverilac kreditor i da nema osiguranja vraćanja duga putem jemstva ili druge garancije. U ove oblike finansiranja spadaju: 1)finansiranje trgovačkim kreditom, 2)finansiranje vremenskim razgraničenjima i 3) finansiranje kratkoročnim kreditima sa tržišta novca.

 
POJAM I VRSTE FINANSIRANJA

Finansiranje predstavlja proces koji obuhvata:

• pribavljanje novca – novac je potreban za tekuće i razvojne potrebe preduzeća
• ulaganje novca – novac se može ulagati u materijalnu, finansijsku i drugu imovinu
• vraćanje novca – uložena sredstva se oslobađaju iz kružnog toka poslovanja i ponovo se ulažu u skladu sa potrebama preduzeća
• usklađivanje izvora finansiranja sa ulaganjima- potrebno je vršiti usklađivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjima u aktivi po obimu i roku.

Prema roku raspoloživosti izvora finansiranje može biti:

• kratkoročno – izvori finansiranja su raspoloživi u razdoblju do 1 godine
• srednjoročno – izvori finansiranja su raspoloživi u razdoblju od 1 – 5 godina
• dugoročno – izvori finansiranja mogu biti: a) ročni (rok dospeća duzi od 5 godina), b) neročni (trajno su raspoloživi, nemaju rok dospeća).

Prema poreklu izvori finansiranja mogu biti:

1) unutrašnji: amortizacija, rezerve, zadržana dobit
2) spoljašnji: krediti, dotacije, državni fondovi za razvoj