Gausov zakon

1.    Ko je bio Karl Fridrih Gaus?

Karl Fridrih Gaus ( Carl Friedrich Gauss ) je rodjen u Braunšvajgu 30. aprila 1777. godine, u skromnoj porodici običnog zidara, koji nije imao razumevanja za puteve u životu svoga sina, čiji se izuzetni matematički talenat ispoljio u njegovom najranijem detinjstvu. Nasuprot ocu, majka je imala razumevanje za njegove težnje, želje i sposobnosti. Već kao dete posedovao je čudesniu moćračunanja. Često je govorio za sebe da je naučio pre da računa, nego da izgovara reči.
Kao petnaestogodišnji srednjoškolac lako je čitao Njutna, Ojlera i Lagrnža. Na studijama, na univerzitetu u Getingenu, pročuo se svojim radovima kao matematičar neobično velikog talenta, kad započinje da piše jedno od svojih najslavnijih dela u istoriji matematike. U dvadeset i trećoj godini je postao član Petrogradske akademije nauka, a zatim ubrzo i mnogih drugih evropskih akademija, dok je u dvadeset petoj godini iznenadio svet tačnom odredbom putanje planetoida Ceres. „Jedini čovek koji Berlinskoj akademiji nauka može dati novi sjaj zove se Karl Fridrih Gaus“ , pisao je, 1805. nemačkom vladaru Fridrihu Vilhelmu III, znameniti nemački fizičar i astronom Aleksandar Humbolt.
Gaus je voleo miran porodični život. Bio je neobično nežan prema majci, koja je slepa doživela duboku starost, a zatim i kao suprug i otac petoro dece iz dva braka. Nije učestvovao u burnim političkim i društvenim zbivanjima svoga vremena, izazvanim francuskom revolicijom i njenim posledicama.
Preterano kritičan prema sebi,  Gaus mnoge od svojih radova nije objavio smatrajući da nisu zreli za objavljivanje. Pokazalo se npr. Da je pre Lobačevskog i Boljaja došao do neeuklidske geometrije, da je preko dvadeset godina pre norveškog matematičara Nobela i nemačkog matematišara Jakobija zasnovao teoriju eliptičnih funkcija, da je pre Hamiltona otkrio hiperkompleksne brojeve i da je pre Ležandra našao metodu najmanjih kvadrata.
Nekoliko rasprava iz više geodezije, koje je objavio od 1843. do 1845. učinile su Gausovo ime  neizbrisivim u geodeziji i odredili su dalje puteve njenog razvitka. On je intenzivno proučavao zemljin magnetizam i o tome je objavo nekoliko rasprava. Podigao je u Getingenu magnetsku opservatoriju a 1833. konstruisao prvi magnetski telegraf, kojim je bila uspostavljena veza izmedju magnetske i astronomske opservatorije u Getingenu. U teoriji magnetizma Gausovo ime ostalo je trajno obečeženo time što jedinica za merenje magnetne indukcije nazvana imenom Gausda. I u drugim granama fizike postigao je značajne rezultate posebno u optici.
U perodu Gausovog stvaranja, pod uticajem uporednog progresa matematičke analize i raznih grana matematičke fizike, sve dublje intervenišu matematičke metode u svim oblastima fizike. Razvija se jedna neobično plodotvorna interakcija izmedju mate,atike i fizike, kojoj je poseban pečat dala Gausova teorijska i primenjena matematika.