Klijent server

Organizacije koje imaju važan uticaj na razvoj standarda dele se na: javne, korisničke i industrijske.

Postoje dve vrste standarda: de facto i de jure

De jure standardi su javni standardi koji su stalno podložni otvorenom procesu u kome svako može da učestvuje i čiji su rezultati svima dostupni.

Ovakav standard se usvaja tek kada se o svim pitanjima dogovore svi zainteresovani tj. kada se postigne konsenzus po svim pitanjima.

De facto standardi su u stvari standardi koje su propisali veliki proizvođači koji su svojom dominantnom ulogom na tržištu uspeli da nametnu svoje proizvode a samim tim i postave standarde za njih ( IBM PC, Intel x86, AT&T, UNIX)

Na formiranje standarda puno puta pored stručnih motiva utiču i neke drugi interesi, pre svega tržišni.

Javne standarde možemo podeliti na: minimalne, kompromisne i maksimalne.

Minimalni standard je standard koji obuhvata samo one osobine proizvoda o kojima se učesnici mogu lako dogovoriti.

Maksimalni standard daje mnogo bolji rezultat ali je kod njega problem što za nastajanje ovakvog standarda treba duži vremenski period kao i veće promene na proizvodima

Sve organizacije koje se bave izdavanjem javnih standarda upućene su jedne na druge tj. potrebna je velika saradnja

Osnovno pravilo koje ovde važi je da se nikad ne definiše nešto zašto već postoji standard ili definicija.