Kultura

UVOD

Kultura se odnosi na celokupno drštveno nasleđe neke grupe ljudi, to jest na naučene obrasce mišljenja, osećanja i delovanja neke grupe, zajednice ili društva, kao i na izraze tih obrazaca u materijalnim objektima. Reč kultura potiče od latinske reči colere, što je značilo: nastanjivati, uzgajati, štititi, poštovati. Za kulturu postoje i druge definicije koje održavaju razne teorije za razumevanje i kriterijumi za vrednovanje ljudske delatnosti, Antropolozi kulturu smatraju definirajućim obeležjem roda Homo.
Nesumnjivo je da je kultura jedna od najbitnijih ako ne i najbitnija karakteristika čoveka i ljudskog društva uopšte. Svako društvo ima svoju kulturu. Kultura je bitna društvena pojava, koju stvara ljudsko društvo. Apsolutno nekulturnog društva nema, ona je njegov specifični element. Kultura, kulturni procesi i tekovine čine osnovnu pojavu svakog društva.Ljudsko društvo se razlikuje od prirode kulturom. Kultura obuhvata bazu i nadgradnju društva. Misli, postupci, međusobno ophođenje sve to spada u kulturu.
Kultura je osnovna energija pojedinca, društvene grupe, zajednice i društva. Ona pokreće ili zaustavlja aktivnosti i rad, prihvata ili odbacuje inovacije i vrednosti, ubrzava ili usporava ekonomska, socijalna i politička kretanja. To se posebno odnosi na onaj deo kulture koji zovemo duhovna kultura ( nauka, umetnost, filozofija, religija, moral, istorijska svest, socojalizacija ), odnosno kultura u užem smislu. Nivo opšte kulture čini jedno društvo otverenim ili zatvorenim, dinamičnim ili statičnim, razvojnim ili opadajućim, modernim ili tradicionalnim zato što kultura pored svega uključuje tri najvažnija elementa razvoja i napretka društva: nauku, tehnologiju i obrazovanje.

 
ULOGA KULTURE

Kultura kao celina služi potrebama čoveka kao vrste. Ona je neophodna komponenta društva, bitno utiče na karakter i kvalitet društvenih odnosa, na društvo u celini. Bez kulture nema humanizma. Kultura pomaže čoveku to jest ona mu olakšava život i čini ga punijim i lepšim. Svaka kultura mora da zadovolji biološki sistem potreba. Kultura oblikuje modele ljudskih navika i upravlja nagonskim elementima životnosti.
Kultura može da ima i posebne funkcije: saznajnu, estetsku, jezičku ili neku drugu funkciju. U svim klasnim društvima kultura je bila znak raspoznavanja, element diferencijacije i prestiža. Ona može imati i ritualnu funkciju.
Ne treba posebno isticati razvijeno područje materijalno-tehničke kulture i korišćenja njome. Kod nas je prevaziđena ideja o kulturi kao luksuzu, visokom i nedostižnom idealu.