1
UNIVERZITET U BIJELJINI
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA
SEMINARSKI RAD IZ
PREDMETA KALKULACIJE U POLJOPRIVREDI
Tema: Uzgoj kupusa
Predmetni profesor: Kandidat:
Prof. Dr. Jonel Subić Nurija Omić 25/15
Bijeljina, februar 2018 godine.
4
1. UZGOJ KUPUSA
Zavisno od klime, gaji se kao glavni ili postrni usev. U uslovima hladne, kontinentalne klime
kupus je osnovni ili jedini usev. U uslovima umereno kontinentalne klime kupus je najčešće
postrni usev – posle graška, ranog krompira, luka, ječma, pšenice i drugih useva koji
oslobađaju njivu do jula meseca. Ovo se odnosi na proizvodnju kupusa za jesenju i zimsku
potrošnju.
Međutim, veoma je rasprostranjena rana proizvodnja kupusa - dolini Neretve, Makedoniji,
onda u ravnicama – Pomoravlju, Vojvodini, naravno uz male vremenske razlike zbog
klimatskih specifičnosti.
1.1. Rana proizvodnja kupusa
U Srbiji, u ravničarskim predelima, setva za proizvodnju rasada ranog kupusa počinje od
polovine pa do kraja februara (u toplim lejama), rasadivanje se obavlja početkom aprila, a
berba, zavisno od sorte i spoljnih uslova, od juna do jula. Na polju ili plasteniku.
Kupus podnosi nešto niže temperature, pa za podizanje toplih leja treba tanji sloj stajnjaka
nego za paradajz i papriku, 20-30 cm, te se takve leje nazivaju polu tople. Ipak, one treba da
održavaju temperaturu od oko 16 0 C. Rasad kupusa se ne pikira, te seme treba posejati u
redove od oko 7-10 x 2 cm. Za jedan hektar kupusa treba oko 500 gr semena. U jednomm
gramu ima 300-350 semenki. Za metar kvadratni leje treba 2 – 2.5 grama semena. Seme, u
određenim uslovima, zadržava klijavost 5 – 7 godina.
Kupus brzo nice i raste . Rasaduje se kad biljcice dobiju 5-6 listova. Po metru kvadratnom leje
može se odgajiti do 500 biljcica, tako da za hektar treba oko 80 m leja.
1.2. Rasađivanje
Rasađivanje ranog kupusa se obavlja u plodnom, dobro pripremljenom, vlažnom zemljištu.
Pošto se gaji na manjim parcelama, obično se rasađuje ručno. Rani kupus ima manju lisnu
rozetu i sadi se na rastojanju 50 x 50, 60 x 40 ili 60 x 50 cm, zavisno od sorte, plodnosti
zemljišta i navodnjavanja, tako da se po hektaru odgaji od 30 do 40 hiljada biljaka.Po
čupanju, rasad se probira. Odbacuju se biljke sa oštećenom temenim pupoljkom (bokvicom),
slabe, bolesne, oštećene. Odabranim biljkama se skraćuje lišće za jednu trećinu. Sadi se dublje
nego što je biljka bila u leji, sve do kotiledona. Zemlja oko žila treba dobro da se podbije
sadiljkom, kako bi žile bile u dodiru za zemljom.Odmah po rasađivanju kupus treba zaliti.
Ovo važi za sve biljke koje se rasađuju.
5
2. RANI KUPUS
Za ranu proizvodnju kupusa neophodno je nabaviti seme ranih sorti. Seje se rasađuje i bere u
više rokova, tako da se berba proteže tokom čitavog leta. Sve rane sorte imaju jako izražen
centralni nerv i grubu strukturu, ali su slatke i ukusne. Berba se mora obavljati redovno, čim
glavice očvrsnu, jer u protivnom pucaju i gube kvalitet.
2.1. Agrotehnika ranog kupusa
Kupus je biljka koje najbolje uspeva na plodnim, vlažnim zemljištima. Ima plitak razgranat
korenov sistem, te traži strukturno zemljište i stalno prisustvo vlage u površinskom sloju.
Troši velike količine azota, fosfora, kalijuma i mikroelemenata, te ga treba dobro đubriti.
U jesen, pred duboko oranje, treba rasturiti 40-60 tona stajnjaka po hektaru. U proleće startno,
parcelu treba nađubriti mineralnim NPK đubrivima, u takvom odnosu da bude uneto oko 100
– 150 kg čistog azota, 80 – 120 kg fosfora 50 – 100 kg kalijuma po hektaru.
Koren kupusa prodire do 120 cm u dubinu i 180 cm u širinu. Bez obilnih navodnjavanja i
prihranjivanja nema dobrog prinosa. Za nagomilavanje 1kg suve materije kupus troši oko 600
litara vode ili 8200 m/ha za sezonu.
Pre rasađivanja može se upotrebiti herbicid treflan (2 1it. po hektaru). Isti herbicid se može
koristiti i za suzbijanje korova u lejama gde će se proizvoditi rasad kupusa (pre setve). Ovo
važi za sve kupusnjače.
2.2. Zašto rani kupus cveta pre donošenja glavica?
Kupus je faktultativno dvogodišnja biljka. Ako u vreme mlade biljke nastupe povoljni
temperaturni uslovi za jarovizaciju, ona može da se obavi, bez ozbira što biljka još nije
formirala glavicu, i da procveta.
Jarovizacija kupusa se odvija na temperaturama ispod 5 stepeni Celzijusovih, za period od 30
– 60 dana, zavisno od sorte. Znači, ako je rasad star 30-40 dana, i ako je u leji bilo takvih
uslova (temperatura nižih od 5 stepeni), i ako je na polju, u aprilu, bude dovoljno hladnih
dana, jarovizacija se često obavi, pa se dešava da i 50 posto biljka procveta. Ovo je naročito
karakteristično za srednje rane i kasne sorte, ako se gaje kao rani usev, a i za rane, ako su
proleća hladna. Kupus držan na temperaturama iznad 16 stepeni neće procvetati ni posle dve
godine.
