Kvalitet vode i kontrola kvaliteta

1.    Kvalitet vode

Tokom predhodne i tekuće saradnje na programima o vodi, UNICEF-ove kancelarije trebalo je da preuzmu odgovarajuće korake i obezbede da kvalitet vode u sistemima koji su podržani od strane UNICEF-a bude u okviru granica definisanih nacionalnim standardima. Uopšteno, svi standardi za vodu se zasnivaju na preporukama Svetske zdravstvene organizacije i razmatranjima unutar zemlje. U slučajevima kada nacionalni standardi nisu doneti, ili imaju potrebu za revizijom, kancelarije UNICEF-a u konsultaciji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom treba da razmotre i obezbede tehničku pomoć državama za donošenje standarda i/ili monitornog sistema. U promociji sistema za nadzor kvaliteta vode na nivou lokalne zajednice UNICEF ima značajno iskustvo u Indiji i drugim zemljama, koje koje mogu naći široku primenu u svetu . za više detaljnih informacija neophodnih za osmišljavanje i sprovođenje programa treba koristiti preporuke Svetske zdravstvene organizacije.

 
1.1.    Bakteriološki kvalitet

Bakterije i drugi patogeni  su najveća pretnja kvalitetu vode za domaću upotrebu. Bakterije poreklom iz fecesa čoveka su glavni uzrok mortaliteta dece, a voda je uobičajeni put prenosa. Ovaj fekalno-oralni krug najbolje se može prekinuti sprečavanjem dospevanja bakterija u vodu koja se koristi za domaće potrebe ili, ukoliko je neophodno, prečišćavanjem vode koja je već kontaminirana. Da bi se to postiglo, prvi korak je obezbeđenje zaštite izvorišta vode. Izvorišta podzemne vode je relativno lako zaštititi ukoliko se uzme u razmatranje nekoliko jednostavnih preporuka ;

•     Platforme sa dovodima za vodu uvek treba izgraditi u okolini bunara ; bunar treba propisno kaptirati : za kaptažu bušenih bunara treba koristiti cement ili ilovaču, a nrepopusne obloge (najčešće betonske ) za ručno kopane bunare .
•     Novi bunar treba dezinfikovati i čistiti jednom godišnje, u toku sušnog perioda ;
•     U blizini i iznad bunara ne sme da postiji izvor zagađenja ( nužnici,gradske deponije, obori itd. ) ;
•     Edukacijom i mobilizacijom lokalne zajednice treba zaštititi ljude, a posebno decu od zagađenih bunara ;
•     Tamo gde su veoma brojne domaće životinje, kao što su goveda i svinje, bunar treba da bude odeljen ogradom ;
•     Obezbeđivanje odvojenih objekata za pranje ( platforme za pranje ) i napajanje stoke ( korita za piće ) takođe pomaže zaštiti izvorišta.

Površinsku vodu kao izvorište je teže zaštiti, i veliki napor treba usredsrediti da bi se sprečili ljudi i životinje da ulaze u potočiće i rečice, što se može postići podizanjem ograda, ili čak u ekstremnim slučajevima, postavanjem stražara. U blizini izvorišta površinske vode takođe treba ukloniti izvore kontaminacije.
Ttreba naglasiti da će zaštićeni izvori pomoći smanjenju zdravstvenih izvora problema jedino ako se koriste kontinuirano i isključivo preko lokalne zajednice. Ako izvorište vode sezonski presušuje, veoma je udaljeno, ili je neprihvatljivo na neki drugi način, ljudi će biti primorani da koriste druga, nezaštićenja izvorišta vode. Zaštitom izvorišta neće se obezbediti da voda koju ljudi piju bude oslobođena bakterija. Postoje mnogi slučajevi da je voda u izvorištu bila bez bakterija ali je kontaminirana u toku transporta, skladištenja i upotrebe, a svaki projekat o vodosnabdevanju koji zanemaruje taj aspekt biće neefikasan.
Veći napori za redukciju ili eliminaciju kontaminacije vode u toku transporta, skladištenja i upotrebe usmereni su na obezbeđenje efikasne edukacije iz higijene u lokalnoj zajednici.
Edukativni programi iz higijene treba da su osmišljeni i sprovedeni profesionalno, uz blisku saradnju sa ulagačima u lokalnoj zajednici i sa onima koji su spremni da participiraju.
Snabdevenost i poboljšanje pokrivenosti kućnim priključcima za rezervoar vode i drugim ručnim kutlačama za zahvatanje vode iz postavljenog rezervoara, pomoći će porodicama u održavanju  higijene i čistoće vode.