Likeri

UVOD

Liker se proizvodi zaslađivanjem i aromatizovanjem rafinisanog etil alkohola ili destilata poljoprivrednog porekla ili jednog ili više alkoholnih pića ili njihovih mešavina, kojima mogu da se dodaju poljoprivredni ili prehrambeni proizvodi kao što su: krem, mleko, mlečni proizvodi, voćni proizvodi, vino, aromatizovano vino i aromatizovani vinski koktel.Liker je slatko alkoholno piće. U nekim delovima sveta likeri se još nazivaju i energetskim napicima.
Reč liker potiče od latinske reči liquifacere što znači otopiti. Pod ovim se misli na otapanje tvari koje likeru daju ukus.

Likeri moraju imati karakterističan miris i ukus koji odgovara vrsti likera. Količina alkohola kod likera ne sme biti manja od 20 vol. %. Najmanji sadržaj ekstrakta mora biti kod slatkih likera 220 g/l. Dozvoljene primese su: voćni sokovi, aromatične materije, biljni i voćni ekstrakti i destilati, etarska ulja, jaja, zatim esencije i sintetske boje koje su odobrene prema Zakonu. Prirodno identične arome i aromatični preparati ne smeju da se dodaju u proizvodnji likera od voća: kupine, trešnje višnje, maline, duda, borovnice, citrusa, američke i evropske brusnice, crne ribizle, drena i ananasa, kao i biljnih likera od: nane, lincure, semena anisa, gorčice, morske trave, genepi (žutilice) i lekovite biljke deteline.

Zbog velike raznovrsnosti trava, kora, voća i drugih biljaka postoji gotovo neograničen broj likera. Uglavnom se koriste dve metode korišćenja biljaka za proizvodnju likera: potapanje biljaka u alkohol ili destilacija s alkoholom. Da bi se dobio kvalitetan liker, potrebna je veoma kvalitetna alkoholna baza (što čistiji alkohol). Procenat alkohola u likerima uglavnom se kreće od 15% do 30%. Postoje likeri koji imaju i 55% alkohola, a pojedini i 80%. Postoji i apsint od 85% alkohola.

Kod nekih likera dominantna je samo jedna aroma, dok se kod drugih može naći i preko 70 različitih sastojaka. Za 90% likera uglavnom se koristi rafinisani šećer kao zaslađivač. U manjem broju likera koristi se med, kameni šećer i glukoza. Likeri su privlačni i zbog boje. Neki likeri boju dobijaju od supstanci koje se nalaze u samim biljkama, a za neke se koriste veštačke boje koje su neškodljive.
Dele se prema sastavu, osnovnim svojstvima i načinu proizvodnje na gorke, slatke i specijalne likere. Liker se proizvodi po proizvođačkoj specifikaciji. Jedna litra likera mnogo je teža od jedne litre bilo kojeg drugog jakog ili žestokog alkoholnog pića.

Pre par decenija pilo se mnogo likera. Nudili su se pre i posle svakog obroka, uz po podnevnu kafu, čaj i kao zdravica za dobrodošlice. Danas su likeri u domaćinstvu, a i u ugostiteljstvu zauzeli podređeno mesto.
Svaki liker se polako sipa u čašu preko leđa kašikom ili dole staklenim štapićem, tako da tečnosti različitih gustina ostaju miksovani stvarajući prugasti efekat.
Likeri su veoma važni za jedan bar, a njihova upotreba svakim danom postaje sve veća i sve rasprostranjenija. Mnogi kokteli su atraktivni upravo zbog boje koja uglavnom potiče od likera koji se koristi u njegovom spravljanju. Danas se likeri piju širom sveta, čisti (uglavnom s ledom), kao dodatak nekoj kafi, u koktelu ili u nekoj drugoj kombinaciji.