Visoka poslovna škola strukovnih studija, Valjevo
Seminarski rad
Međunarodno kretanje kapitala
Mentor: Student:
Dr Miloš Kastratović Ana Jerinić, 5052/14
Valjevo, maj 2015. god
.
Sadržaj:
UVOD................................................................................................................................3
1. MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA.............................................................4
2. OBLICI MEĐUNARODNOG KAPITALA.................................................................5
2.1. Zajmovni kapital.......................................................................................................6
2.2. Strana ulaganja..........................................................................................................7
2.2.1. Strane direktne investicije – SDI........................................................................8
2.2.2. Portfolio investicije...........................................................................................17
2.2.3. Zajednička ulaganja..........................................................................................18
3. UTICAJ STRANIH INVESTICIJA NA INVESTICIONU AKTIVNOST
U ZEMLJAMA U TRANZICIJI.................................................................................19
4. POZITIVNI I NEGATIVNI EFEKTI STRANIH ULAGANJA................................21
ZAKLJUČAK....................................................................................................................23
LITERATURA..................................................................................................................24
2
Kapitalni tokovi danas utiču na veliki broj makroekonomskih varijabli poput: obima
ekonomske aktivnosti, deviznog kursa, kamatne stope, platnog bilansa i dr. Veliki
slobodni protok međunarodnog kapitala omogućava optimalnu alokaciju kapitala,
odnosno usmeravanje resursa ka produktivnijim namenama, čime se povećava efikasnost
poslovanja.
1. MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA
Pod međunarodnim kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih i finansijskih
sredstava između subjekata različitih zemalja sa odloženim kontratransferom za određeni
vremenski period, a u cilju ostvarivanja određenih ekonomskih i političkih interesa
učesnika u tom transferu.
1
Nijedna savremena privreda ne može se izolovati od potrebe
da izvozi i uvozi kapital, bez obzira na to da li, ukupno gledano, ima neto suficit ili neto
deficit u kapitalu, tako da je kretanje kapitala između zemalja dvosmerno i vrši se kroz
uvoz i izvoz kapitala, pri čemu se u jednom slučaju subjekti određene zemlje pojavljuju
kao korisnici, a drugi put kao davaoci kapitala. Najveći deo međunarodnog kretanja
kapitala odvija se između razvijenih zemalja, odnosno subjekata iz ovih zemalja, koje su
glavni davaoci i korisnici kapitala u svetskim razmerama.
Motivi izvoza kapitala mogu biti: ekonomski i neekonomski. Ekonomski motivi odnose
se na mogućnost korišćenja jeftine radne snage, energije, sirovina i sl., i osvajanje novih
tržišta, u funkciji maksimiranja profita. Neekonomski motivi odnose se na ostvarivanje
političkog uticaja na određenu zemlju.
2
Uvozom kapitala stimuliše se privredni rast i privredna struktura zemlje, što utiče na
povećanje zaposlenosti, utiče na promenu deficita platnog bilansa, omogućava bolju
snabdevenost domaćeg tržišta i sl.
Privrede u razvoju (zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji) se kao grupacija uglavnom
pojavljuju kao korisnici kapitala, a mnogo manje kao davaoci kapitala, mada se neke od
njih, u poslednje vreme, u određenoj meri, pojavljuju i kao relativno značajni davaoci
kapitala.
Međunarodno kretanje kapitala je fenomen koji postoji više od jednog veka. Mnoge
zemlje su zasnivale svoj privredni razvoj na prilivu inostranog kapitala početkom XX
veka. Za investiranje se odlučuju uglavnom zemlje koje ostvaruju veću efikasnost u
domaćoj privredi nego ostale zemlje. Viškovi, materijalizovani u ponudi kapitala, izvoze
se u druge zemlje koje nisu tako efikasne. Da bi došlo do kretanja kapitala, veoma su
važni uslovi, odnosno motivi. Motivi međunarodnog kretanja kapitala su brojni,
1
Izvor: Unković, M. Međunarodno kretanje kapitala i položaju Jugoslavije, Naučna knjiga, Beograd, str. 32.
2
Izvor: Kastratović,M. Menadžment internacionalnih finansija, FIM, Beograd, str.133.
4
međusobno raznovrsni i isprepletani određenim brojnim faktorima i na strani ponude i na
strani tražnje. Savremeni motivi međunarodnog kretanja kapitala su različiti. Svi motivi
kretanja privatnog kapitala na strani ponude se mogu grupisati u nekoliko osnovnih:
realizacija što većeg profita, jeftina radna snaga i niske cene sirovina i energije u
inostranstvu, širenje tržišta, želja za kompletiranjem proizvodnog procesa tj. vertikalnom
integracijom svih ili važnijih faza izrade finalnog proizvoda, prestižno-psihološki motivi
itd.
Da bi jedna zemlja uspela da privuče strani kapital mora prethodno stvoriti povoljnu
investicionu klimu. Investiciona klima postoji ako: vladaju stabilni uslovi privređivanja,
tj. ako je moguće predviđati sa velikim stepenom izvesnosti, postoji politička i socijalna
stabilnost, Vlada ima pozitivne stavove prema inostranim investicijama, postoji povoljan
spoljnotrgovinski, carinski i devizni tretman zajedničkih ulaganja i ako je omogućena
oplodnja uloženih sredstava i dobiti, razvijena infrastruktura uključujući komunikacije i
energetiku, postoji raspoloživa radna snaga, pouzdana, obučena, a ujedno i da je
omogućen pristup sirovinama i drugim domaćim izvorima snabdevanja, postoji
razumevanje za interese inostranog ulagača u pogledu podizanja projektovane
rentabilnosti i razumnog profita.
Strani investitori traže tzv. nacionalni tretman, odnosno da se njihove investicije tretiraju
isto kao i domaća ulaganja. Zemlja koja različitim fiskalnim merama podstiče ulaganja
samo u odabranim sektorima stvara manje konkurentnu ekonomiju i ne jasne uslove
poslovanja za strane investitore, što po pravilu povećava troškove poslovanja.
2. OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA
Postoji više vrsta i oblika međunarodnog kretanja kapitala. Prva značajna podela među-
narodnog kretanja kapitala jeste podela koja je izvršena sa stanovišta davalaca kapitala:
Privatni kapital – plasiraju ga multinacionalne kompanije i banke, i
Javni kapital – plasiraju ga države, državni fondovi i međunarodne finansijske
institucije
Pod privatnim kapitalom podrazumijeva se kapital koji odobravaju privatne kompanije,
privatne banke i fizička lica, dok se pod javnim kapitalom podrazumijeva kapital koji
odobravaju državne kompanije, državne banke, državni fondovi, druge državne fina-
nsijske institucije i međunarodne finansijske institucije.
5
Zajmovni kapital koji se plasira preko tržišta kapitala na duže rokove nosi veći stepen
rizika, a samim tim ima i veću cenu koštanja, koja je uslovljena visokim troškovima u
vezi sa :
emisijom i plasmanom hartija od vrednosti zajmovnog karaktera,
visokim troškovima utvrđivanja kreditnog boniteta zajmoprimca,
troškovima su vezi sa odobravanjem, kontrolom korišćenja i naplatom kredita,
kao i
visokim troškovima unovčavanja potraživanja iz ovih kredita u upravljanju
imovinom koja služi kao realno pokriće za naplatu kredita.
Pomoću liberalizacije međunarodnog kretanja kapitala, povećava se svetska proizvodnja,
efikasnost i konkurentnost, i na taj način se obeshrabruju špekulanti koji štete svetskoj
privredi. Za međunarodno kretanje zajmovnog kapitala bitno je međunarodno finansijsko
tržište, preko koga se vrši plasman, i angažuju se slobodna finansijska sredstva. Potrebno
je obratiti pažnju da za normalno funkcionisanje tržišta kapitala neophodno je imati
razvijene odgovarajuće institucije.
Velike svetske banke igraju značajnu ulogu u finansiranju svetskog privrednog razvoja, a
posebno kada su u pitanju manje zemlje, jer kada je sedamdesetih godina prošlog veka
došlo do rasta nivoa kamatnih stopa i kursa USD, a što je enormno povećalo obaveze
zemalja dužnika i dovelo do krize spoljnih dugova koja je kulminirala 1982. godine, sa
serijom reprograma i otpisa dugova koji su pogodili bilanse banaka, svetske banke su
postale mnogo opreznije u odobravanju novih kredita.
Poseban oblik međunarodnih zajmova su međunarodni javni zajmovi koji mogu biti
bilateralni, na bazi međudržavnih sporazuma, i multilateralni, koje odobravaju
međunarodne finansijske organizacije.
2.2. Strana ulaganja
Najznačajniji oblici stranih ulaganja su:
strane direktne investicije
portfolio investicije, i
zajednička ulaganja
Međunarodno kretanje investicionog kapitala se odnosi na međunarodno finansiranje:
– kada se radi o ulaganju dugoročnog kapitala radi obezbeđivanja kontrole nad
preduzećem - direktne investicije, i
– radi ulaganja u hartije od vrednosti koje nose fiksnu kamatu - portfolio investicije.
7
