Menadžment malih i srednjih preduzeća

Uvod
Srategija ulaska na tržište je planirani način dostavljanja robe ili usluge na novom tržištu i da ih distribuira tamo. Ulazak na trziste podrazumeva:
Razvijanje novog proizvoda
Razvijanje već postojećeg proizvoda na tržište ili stvaranje nove organizacije.
Kupovina franšize
stvaranje šanse za ulazak na trziše
Iskorišćavanje postojećeg proizvoda ili usluge
Kupovina postojećeg preduzeća
Ulazak na tržište je rezultat kombinovanja znanja i ostalih resursa u skup resursa za koje se smatra da će biti vredni, retki i koje će drugi teško imitirati. Ako se donese odluka da je ulazak na tržište dovoljno atraktivan i da se isplati, poslovanje preduzeća tada zavisi od strategije ulaska i strategije smanjenja rizika, organizacije preduzeća, kao i od kompetentnosti preduzetnika, rukovodećeg tima i preduzeća. Iako se ovaj deo fokusira na prve dve faze ulaska na tržište, po-vratna sprega resursa u trećoj fazi se ne sme potceniti, jer se preduzetnik ne može osloniti na je-dan ulazak na tržište, odnosno na jedan proizvod ili uslugu. Naprotiv, dugoročno poslovanje za visi od sposobnosti stvaranja i korišćenja novih proizvoda i ulazaka na tržište. Ako se preduzeće ipak oslanja na samo jedan ulazak, životni ciklus preduzeća će pratiti životni ciklus proizvoda, koji će konačno sazreti i propasti.

1.Strategija stvaranja šansi I proizvoda

Pod stvaranjem šansi podrazumevamo resurse sto se odnosi na: mašine,tehnike,finansiski ka-pital I stručne kadrove,koji omogućava konkurentsku prednost u odnosu na druge.Resurs treba biti vredan da bi mogo da spreči bilo kakvu pretnju i da kupcima omogući proizvode i usluge kojima su njima potrebni i koji oni cene.Resurs bi trebao bi biti redak:jer ako ga poseduje mali broj konkurenata ili ako ga uvopste ne poseduju omogućava prednost na tržištu.Bez mogućnosti kopiranja:kopiranje resursa može biti teže ako je skupo za potencijalnog konkurenata.
Resurs koji je dobar je znanje koje je samo po sebi vredno.Znanje se gradi vremenom i iskust-vom i čuva se u kolektivnoj svesti menadžmenta i zaposlenih.
1.1Procena šanse za ulazak na tržište
Znanje se može povećati prikupljanjem informacija koje će omogućiti bolji ulazak na tržište.
Najveći problem je kada preduzetnik mora da izabere izmedju više informacija neznajući koja je prava za ulazak,I time dolazi do isteka vremena na tržištu.
1.2Razvijanje novog proizvoda ili usluge
Prvi automobil, avion, radio…mikročip i PC su sasvim novi proizvodi. U nekim slučajevima proizvodi su opstali i posle nestanka kompanije koja ih je uvela.Razvoj računarskih proizvoda je inicirao da se u različitim fazama razvijaju mnoge uslužne delatnosti koje su povezane sa tim proizvodima: održavanje i servisiranje računarskih proizvoda, iznajmljivanje, priključivanje i korišćenje Interneta, izrada prezentacija na Internetu i sl. Rizici u razvoju novih proizvoda i us-luga u procesu njihovog probijanja na neko tržište uključuju nekoliko bitnih aspekata: Zadatak dizajna novog proizvoda ili usluga može biti praktično nemoguć za realizaciju preduzetniku u datom vremenskom intervalu. Novi poslovni poduhvat može da ima značajnu grešku u dizajnu. Druge kompanije koje raspolažu snažnijim resursima mogu pratiti i, zahvaljujući svojim prednostima, “očistiti” novu kompaniju iz konkurentskog okruženja.
1.3Razvijanje sličnog proizvoda ili uslige
proizvodi koji su međusobno slični, ali dovoljno različiti da ostvare tržišni uspeh mogu da ostvare ulazak na tržište putem stvaranja paralelne konkurencije. primer paralelene konkurencije je restoran koji se otvara na skoro istoj lokaciji kao već postojeći,ali sa drugačijim izborom hrane i pića ili cenovnom strukturom.Slično je i sa radionicama za popravku, prodavnicama kućnog nameštaja, građevinskim preduzimačima ili marketinškim agencijama. Za uspeh u strategiji pa-ralelne konkurencije potrebno je nekad ostvariti određen stepen diferencijacije, koja može biti zasnovana na cenama, tako da poslovna aktivnost često otpočinje sa niskim cenama. Stalnost ili jačina konkurencije prisiljava preduzetnika da na najbolji način obavlja poslovne funkcije. Rizici se odnose na sledeće mogućnosti: da finansijska sredstva za otpočinjanje preduzetničkog poduh-vata ne budu dovoljna za održavanje njihove profitabilnosti, da novo preduzeće nije u stanju da bude konkurentno onim preduzećima koja već postoje u toj poslovnoj aktivnosti, koja imaju standardizovane rutine delovanja i ime koje se prepoznaje na datom tržištu.

1.4Iskorišćavanje postojećeg proizvoda ili usluge
Ova strategiju je moguće primeniti u nekoliko oblika, a to su:
• Transferisanje proizvoda ili usluge na nove lokacije; isti tip posla se obavlja na mnogim lokacijama, recimo poslovi kao što su benzinske pumpe ili lanci maloprodaje.Da bi nova preduzeća primenila ovaj princip poslovanja, potrebno je proceniti potencijal novog posla, kao i resurse za ovakve poduhvate.
• Popunjavanje nedovoljne ponude nekih proizvoda ili usluga.Ukoliko one kompanije koje su već u poslu ne uoče da postoji oskudica za određenim proizvodima ili uslugama, koja može biti izazvana brojnim faktorima javlja se šansa za preduzetnika.
• Kapitalizacija neiskorišćenih resursa.Potrebno je uočiti koji su to resursi, a zatim proceniti potencijale posla. Mora se videti zašto su ti resursi nisu iskorišćeni i šta preduzetnik zna što drugi ne znaju.
1.5Kupovina postojećeg proizvoda
Strategija kupovine postojećeg preduzeća može biti jako jednostavan način otpočinjanja novog biznisa. Postoje dve važne stvari koje preduzetnik mora rešiti tokom kupovine postojećeg preduzeća:
Stručnost. Stručnost i potrebne radne veštine u postojećem preduzeću mogu postojati kod onih koji su u njemu zaposleni.
Kapital . Potreba za kapitalom se javlja u onim slučajevima kada kupac može tražiti pomoć od prodavca preduzeća, radi finansiranja, putem korišćenja tuđih sredstava. Postoji niz pitanja na koje treba odgovoriti u tom pravcu: