Predmet:
Elektronsko poslovanje
Tema:
Model virtualnog trgovačkog centra
Sadržaj:
1.
UVOD....................................................................................................1.
2.
Elektronsko
poslovanje..........................................................................2
2.1.
Internet
kao
platforma
savremenog
poslovanja..................................2
2.2.
Opis
i
definicije
elektronskog
poslovanja...........................................3
2.3.
Elektronska trgovina kao najznačajnija oblast e-
poslovanja..............3
2.4.
Modeli
elektronske
trgovine..............................................................4
3.
On-line
prodavnice................................................................................6
3.1.
Definicija
i
karakteristike
on-line
prodavnica....................................6
3.2.
Prednosti i ograničenja otvaranja on-line
prodavnica........................7
3.3.
Nastup
on-line
prodavnice
na
Internetu.............................................8
1
3.4.
Tipovi
on-line
prodavnica .................................................................10
4.
On-line Srbija
2007...............................................................................11
5.
ZAKLJUČAK.......................................................................................13
Literatura....................................................................................................1
4
UVOD
U poslednje dve decenije, osetne su promene koje se dešavaju u našem
okruženju. Primetan je razvoj nauke i tehnologije, dolazi do geografskih i
teritorijalnih podela, do promena na planu društvenog i političkog života,
ekonomskih i socijalnih prilika. Ubrzava se tempo života i sve se to
oslikava kroz izmene u načinima rada i metodama poslovanja.
Kraj XX veka, obeležila je nova naučno-tehnološka revolucija koja je
značajno uticala na sve sfere ljudskog života i rada. Njene posledice
odrazile su se na promene u industriji, trgovini, pravnom sistemu... Ipak,
promena koja je najviše uticala na život običnog čoveka jeste razvoj
elektronskih komunikacija.
Pre dvadesetak godina, jedini vidovi informisanja su bili štampa, radio i
televizija. Snabdevanje se vršilo u malim prodavnicama i eventualno,
ponekom većem marketu ili robnoj kući. Tržište je bilo ograničeno, a
2
6.1. Internet kao platforma savremenog poslovanja
Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina prošlog veka u Americi,
iako se Internet, kao termin, prvi put pojavljuje osamdesetih godina. Prvi
projekat izgradnje jedinstvene mreže, bio je ARPAnet (
Advanced Research
Projects Agency)
, koga je finansiralo ministarstvo odbrane SAD sa ciljem da
poveže vojne baze i istraživače u slučaju atomskog napada. Sedamdesetih
godina na ovu mrežu se priključuju univerziteti u SAD, a osamdesetih
akademske institucije Evrope. Preokret u razvoju Interneta, nastao je
devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruženja, da bi na
početku ovog milenijuma Internet postao globalna mreža.
Nijedna informaciona tehnologija nije do sada u tako kratkom
vremenskom periodu ostvarila toliko brz razvoj i tako snažno uzdrmala
čitav svet, kao što je to učinio Internet. Džef Bezos, osnivač čuvene Internet
kompanije Amazon.com, uporedio je nastanak i brz razvoj Interneta za
nekoliko godina sa prvih deset sekundi velikog praska. Zbog toga se sa
punim pravom može reći da je Internet najbrže prihvaćena tehnologija XX
veka. Za razliku od avionske industrije, kojoj je trebalo 54 godine da
dostigne 25% učešća na tržištu USA, Internetu je za to trebalo svega 7
godina.
Iako je u početnim stadijumima razvoja Internet bio privatna mreža
nekoliko privilegovanih zapadnih zemalja (prvo kao vojna, a potom i kao
akademska mreža), ona sada nema vlasnika. Nijedan računar ili mreža u
okviru nje, nema centralni autoritet i ne može tako da se ponaša. Postoje
standardi, ali ne postoji niko ko nadgleda da li se oni poštuju. Kao i u
drugim socijalnim organizacijama, postoje udruženja i organizacije čije se
mišljenje poštuje. Na vrhu top liste takvih organizacija je i ISOC (
Internet
Society
), neprofitna organizacija osnovana 1992. godine koja nadgleda i
upravlja politikom i protokolima koji definišu rad na Internetu. Ova
organizacija postavlja IAB (
Internet Architecture Board
)
koji odgovara za
tehnička pitanja u vezi sa Internetom, ustanovljava standarde i rešava
probleme koji se pojavljuju, a takođe i brine o adresama na mreži.
Internet predstavlja mrežu svih mreža u okviru koje je svaka pojedinačna
mreža nezavisna jedinica kojom upravlja i koju plaća vlasnik mreže. Sve
ove mreže za međusobno komuniciranje koriste TCP/IP protokol (
Transmission Control
Protocol
/
Internet Protocol
), koji se smatra jezikom
Interneta. Ovaj protokol je omogućio univerzalnost povezivanja računara
različitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog
povezivanja.
4
Zahvaljujući jednostavnom proširivanju, Internet raste izuzetno brzo. I
broj korisnika Interneta, kako u svetu, tako i u našoj zemlji konstantno
raste.
Iako je neizbežno i očekivano da će se ova geometrijska stopa rasta
usporiti, on-line populacija će verovatno dostići hiljade miliona korisnika u
bliskoj budućnosti. Ova brojka nam govori o veličini tržišta u elektronskom
poslovanju, samim tim i u elektronskoj maloprodaji, jer je svaki korisnik
Interneta istovremeno i potencijalni kupac.
S obzirom na značaj Interneta, računarskih i poslovnih mreža i znanja kao
resursa, danas se sve više govori o Internet ekonomiji, ekonomiji baziranoj
na informacijama, elektronskoj ekonomiji, ekonomiji znanja i ekonomiji
mreža. Neki autori koriste izraz “klikni ovde” ekonomija („click here”
economy), vezujući ga za veći izbor potrošača zahvaljujući korišćenju
Interneta uz relativno niske troškove pretraživanja.
2
Internet revolucija je dovela do suštinskih promena u savremenim
uslovima poslovanja, jer Internet kao novi medij zahteva razvijanje novih
strategija za opstanak na tržištu i kao takav predstavlja najpopularniji
kanal elektronskog poslovanja.
6.2. Opis i definicije elektronskog poslovanja
Nagli napredak tehnologije i njene primene u poslovanju, praćen je sličnim
promenama i u terminologiji. Na zapadu, a sve češće i kod nas, je u
poslednjih nekoliko godina popularno koristiti termine koji počinju slovom
e
(electronic - elektronsko) i koji označavaju nove tehnike i tehnologije
poslovanja na Internetu:
e
-poslovanje,
e
-trgovina,
e
-banking i sl.
Dok je tradicionalno poslovanje zasnovano na korišćenju strukturiranih
papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvaćenoj
komunikaciji između učesnika u procesu poslovanja, elektronsko
poslovanje se odnosi na poslovanje u kome se transakcije prevashodno
ostvaruju elektronskim putem.
Prema definiciji IBM-a, koji je među prvima upotrebio ovaj termin,
elektronsko poslovanje
(e-business) predstavlja „transformaciju ključnih
poslovnih procesa korišćenjem Internet tehnologija“.
Nešto detaljnije, elektronsko poslovanje se može definisati kao „razmena
standardizovanih elektronskih poruka između fizičkih i pravnih lica u
pregovaranju, ugovaranju, kupovini, prodaji, plaćanju, komuniciranju sa
2
Prof. dr Vesna Milićević, “Internet ekonomija”, FON, Beograd 2002. godine, strana 25.
5
