Operativni sistem DOS

Uvod

Operativni sistem (OS) je skup računarskih programa koji upravljaju hardverskim i softverskim resursima računara. Operativni sistem je program koji objedinjuje u celinu raznorodne delove računara i sakriva od korisnika one detalje funkcionisanja koji nisu bitni za korišćenje računara.

U računarstvu,  je kompleksan programski sistem koji kontroliše i upravlja uređajima i računarskim komponentama i obavljanje osnovne sistemske radnje. Operativni sistem objedinjuje u jedinstvenu funkcionalnu celinu hardver (delove računara) i softver ( programe na računaru).
Osnovne funkcije OS su:

1.    upravljanje perifernim jedinicama,
2.    upravljanje memorijom,
3.    upravljanje procesorom kompjuterskog sistema,
4.    upravljanje podacima i programima,
5.    kontrola funkcije (uključujući i otkrivanje i otklanjanje grešaka).

Operativni sistemi mogu se podeliti na osnovu:

1.    broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji (monoprogramski – monoprocesni i multiprogramske – multiprocesne),
2.    broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar (jednokorisničke i višekorisničke),
3.    načina zadamanja komandi (operativne sisteme komandnog tipa i operativne sistemesa grafičkim okruženjem) i
4.    prenosivosti na različite arhitekture (prenosive i neprenosive).
DOS operativni sistem spada u monoprocesne, jednokorisničke sisteme komandnog tipa.

MS-DOS Operativni sistem
DOS (Disk Operating System) je naziv za operativni sistem koji se počeo pojavljivati krajem 70-tih godina 20. veka. U slobodnom prevodu DOS znači operativni sistem za diskove (flopi disk i tvrdi disk). DOS je takođe i apstrakcijski sloj u operativnim sistemima ili samo deo kao recimo u ranim verzijama Vindouz (Windows) operativnog sistema. U operativnim sistemima komandni procesor (shell) je nekada deo DOS-a ili je zasebna celina.
DOS je takođe poznat kao skraćenica za Majkrosoftov MS-DOS. Novi operativni sistemi više ne koriste skraćenicu DOS u svom nazivu, već koriste OS jer skoro svi novi operativni sistemi rade mnogo više poslova od samog upravljanja diskovima.

MS-DOS, kao i drugi operativni sistemi, upravlja tokom informacija između različitih delova vašeg računarskog sistema. Sa MS-DOS-om radite kucajući ili birajući komande koje usmeravaju sistem da izvrši postavljene zadatke. MS-DOS obuhvata komande koje možete da koristite za izvršavanje sledećih zadataka:

• upravljanje datotekama i direktorijumima,
• održavanje diskova,
• konfigurisanje hardvera,
• optimizacija korišćenja memorije,
• ubrzavanje izvršavanja programa i
• prilagođavanje MS-DOS-a.

Postoje dva načina na koja možete raditi sa MS-DOS-om – koristeći MS-DOS Shell (šel-jezgro) ili kucajući komande u komandnoj liniji.

MS-DOS komandna linija

Komandna linija je linija u kojoj kucate komande (naredbe). Komandni prompt (odzivnik) pokazuje da ste u komandnoj liniji. Prompt može biti slovo za logičku oznaku disk jedinice praćeno obrnutom kosom crtom (engl. Backslash- “beksleš”) (c: ili a:, na primer) i nazivom direktorijuma (na primer, c:dos). Slovo pokazuje koja je disk jedinica aktivna jedinica. MS-DOS pretražuje aktivnu disk jedinicu kako bi pronašao informaciju koja je potrebna da bi procesirao komande koje ste otkucali. Da biste naveli MS-DOS da izvrši zadatak, vi kucate komandu (na monitoru desno od komandnog prompta pojavljuju se znaci koje kucate), a zatim pritiskate taster sa natpisom “Enter”. MS-DOS Shell Osim komandne linije, za rad sa većinom MS-DOS komandi može se koristiti i MS-DOS Shell. On nudi vizuelni način rada sa MS-DOS-om i prikazuje disk jedinice, direktorijume, datoteke i programe koji vam stoje na raspolaganju. Komande u MS-DOS Shell-u navedene su u tzv. menijima; nazivi ovih menija smešteni su duž vrha ekrana. U MS-DOS Shell-u komande birate iz menija, uz pomod tastature ili miša. Treba napomenuti da se ne mogu sve MS-DOS komande koristiti iz MS-DOS Shell-a; neke komande morate kucati u komandnoj liniji. Korišćenje datoteka i direktorijuma Informacije koje računar koristi smeštene su (memorisane) u datotekama (engl. files). Instrukcije koje se koriste za izvršavanje programa smeštene su u programskim datotekama (engl. program files), a informacije koje vi stvarate korišćenjem programa smeštaju se u datoteke podataka (engl. data files).
Kada radite sa nekim programom MS-DOS procesira informacije smeštene u programskim datotekama i po potrebi ih prosleđuje sistemu (računaru). Kada završite sa korišćenjem programa,vaši podaci su smešteni na disku u datotekama podataka. Svakoj datoteci dodeljujete ime tako da je možete identifikovati na osnovu konteksta. Organizovanje datoteka u direktorijume i poddirektorijume na disku podseća na organizovanje dokumenata u fascikle, a zatim njihovo odlaganje u fioke regala. MS-DOS ima pravila za imenovanje datoteka.