Operativni sistem linux

1. UVOD

Operativni sistem koji će biti opisan u ovom maturskom radu je Linux. To je operativni sistem iz familije Unix-ovih sistema. Autor Linux sistema je Linus Torvald, student iz Finske, koji je 1991. godine kreirao jedan od najkorišćenijih operativnih sistema, pored MS Windows-a. To je bio jedan od rijetkih sistema koji je doživio veliki uspeh i popularnost. Posle Torvaldsa da bi Linux bio još bolji i stabilniji operativni sistem, na hiljade ljudi je radilo na razvoju Linux kernela (jezgra) preko Interneta. Danas je toliko razvio svoje karakteristike i mogućnosti pa je i posle proslavljenih 20 godina postojanja još uvek veoma popularan i upotrebljiv.
Jezgro Linuxa je srž operativnog sistema i upravlja radom računara, memorijom, perifernim uređajima, procesima… Linux je klon Unix-a, i nastao je prativši Unix-ov način rada, to je višekorisnički (multiuser), višeprocesni (multitasking) 32-bitni operativni sistem, samo za Intel x86 arhitekturu. To znači da na Linux operativnom sistemu više osoba može istovremeno da koristi hardver jednog računara za obavljanje velikog broja zadataka, kao i da jedan korisnik može na jednom računaru da obavlja više poslova odjednom. Potpuno je besplatan i raspodeljuje (distribuira) se sa izvornim kodom i baš zbog tih navedenih razloga je stekao već pomenutu popularnost među programerima, studentima a posle i kod ostalih korisnika. Za razliku od Windows-a i MAC operativnog sistema njegov kod je dostupan javnosti i svako ima pravo da ga slobodno koristi. Posle nekog vremena, programeri su prilagodili Linux i ostalim arhitekturama (Compaq Alpha AXP, PowerPC, ARM, DEC VAX procesorima i Sunovim SPARC i UltraSPARC procesorima, kao i Motorolinim 68000 procesorima).
I pored toga što je Linux danas prilagođen i drugim arhitekturama osim Intel x86, Linux je nastavio da se razvija pa su programeri, nastavivši da rade na tom operativnom sistemu, prilagodili veliki broj softvera i aplikacija za Linux što se svakim danom taj broj sve više povećava. Linux definiše spregu između programa i operativnih sistema jer je napravljen je po
POSIX (Portable Operating System Interface for Unix) standardu, što omogućava da na Linuxu mogu da se koriste skoro svi programi pravljeni za druge Unix sisteme. Neke od vrsta Linuxa koji se najčešće koriste su: Ubuntu, OpenSuse, Mint, Fedora, Debian.
1. ŠTA JE LINUX

Linux je operativni sistem i, samim tim, najvažniji program koji računar izvršava. Upravlja svim drugim programima, dodijeljuje resurse i izvšava naredbe koje zadaju korisnici preko miša, tastature ili nekih drugih ulaznih urađaja, izlazne informacije šalje na monitor upravlja direktorijumima i datotekama i obavlja još mnogo drugih operacija važnih za rad korisnika. Za Linux operativni sistem kažemo da je otvoren što ga čini drugačijim od ostalih operativnih sistema, zato što je besplatan (nemorate ništa da platite da bi ga preuzeli sa interneta) i zato što je njegov izvorni kod besplatan svima, i možete da ga pogledate pa čak i da ga mijenjate. To je omogućilo svakome da isproba Linux i pokuša da pronađe i promijeni greške.

Linux je bio prvo namijenjen za 32-bitne Intel x86 mikroprocesore na kojima može funkcionisati kao server ili kao workstation (radna stanica), a kasnije je jezgro modifikovano i prilagođenono i drugim procesorima kao što su Intel IA-64, Dec Alpha, Motorola 68000, MIPS, Power PC, IBM mainframe S/390. Danas je Linux toliko uznapredovao da podržava najširi spektar procesora i računarskih arhitektura (Google Android je baziran na Linux sistemu). Simbol Linux operativnog sistema je mali pingvin Tux, koji je prikazan na slici 1.