Opto elektronika

1.  Nekoherentna i koherentna svetlost.
Izucavanje svetlosti dovelo je do dve razlicite teporije svetlosti: talasne i korpuskularne. Izucavanjem zracenja zagrejanih tela dovela su do saznanja da se emisija i apsorbcija ne vrse neprekidno vec u odredjenjim obrocima, koji su nazvani kvantima svetlosti. U kvantnoj teoriji svetlosti polazi se od diskretne strukture svetlosti, ne smo u momentu zracenja i apsorbcije vec i tokom njenog prostiranja. Umesto prostiranja talasa govorimo o kretanju fotona. Zbog toga danas svetlost tretiramo i kao talas i kao mlaz fotona, Pojavom lasera 1960. god nastala je nova faza u razvoju optike. Otkriveni su novi fenomeni i pojavila se nelinearna optika. Klasicna optika uglavnom je izucavala nekoherentnu svetlost, a sa pojavom lasera sve vise znacaja dobija koherentna svetlost.
Svi obicni izvori svetlosti: sijalice, sunce, praznjenja u gasovima itd,. imaju istu prirodu, sto znaci da svaki atom emituje svetlost razlicite frekvencije i u razlicito vreme. Tako nastali svetlosni talasi su veoma kratki i medjusobno nepovezani tj nezavisni, kako u prostoru tako i u vremenu. Ovakvo zracenje svetlosti nazivamo nekoherentnim.
Ukoliko su amplituda, frekvencija, faza i polarizacija elektromagnetnog talasa konstantne velicine ili se menjaju po odredjenom zakonu (ne stohasticki), tada je tekav elektromagnetni talas toherentan. Idealan monohromatican talas predstavlja koherenten talas.