Osnove ekonomije (II kolokvijum)

Šta su tržišne snage?
Tržišne snage su tražnja i ponuda, i one određuju fizionomiju strukturu i dinamiku odnosa na tržištu- lokalnom regionalnom nacionalnom i svetskom.
Šta je tražnja?
Tražnja predstavlja određenu količinu proizvoda i usluga koju su potrošači spremni da kupe u određenom trenutku po određenoj ceni.
Pad cena dovodi do povećanja tražnje ponuđene količine proizvoda i usluga, od strane kupaca ali i uslovljava pojavu novih kupaca.
Tražnja predstavlja ponašanje kupaca pri svakoj datoj ceni a tražena količina odnosi se samo na posebnu cenu.
Cene srodnih dobara.
Srodna dobra se javljaju kao:
1-Supstituti-jer se mogu zamenjivati
2-Komplementarna dobra-jer se troše zajedno
Dohodak potrošača.
Povećanje dohodka uslovljava povećanje tražnje za dobrima, ali postoje i izuzeci u zavisnosti od visine dohotka i kvaliteta dobra.
Kada se dohodak domaćinstva smanjuje ili se povećavaju izdaci za neke druge neophodne potrebe doći će do redukcije potrošnje kvalitetnih proizvoda a povećaće se potrošnja dobara nižeg kvaliteta čak i ako su cene takvih dobara u porastu.
U zavisnosti od visine raspoloživog dohotka dobra se dele a normalna i inferiorna.
Normalno dobro.
Normalno dobro je dobro kod kojeg se tražnja povećava kada dohodak raste i obrnuto, kod kojeg se tražnja smanjuje kada dohodak opada.
Inferiorno dobro.
Inferiorno dobro je dobro kod kojeg, pri datim cenama tražnja pada kada dohodak potrošača raste, u okviru određenog nivoa dohotka.
Gifenov paradoks.
Tražnja kod nekih dobara koja imaju visoko učešće u budžetima domaćinstava s niskim dohocima raste i u slučaju kada cene takvih dobara rastu. Dobro koje pokazuje tendenciju rasta kada se njegova cena povećava kao i tendenciju pada kada cena pada jeste Gifenovo dobro (Ser Robert Gifen (1837-1919) uočio je da su siromašni kupovali više hleba i kada je njegova cena rasla…)
Engelovi zakoni.
Ako se dohodak domaćinstva povećava smanjuje se procenat dohotka koji se izdvaja za ishranu, približno isti procenat dohotka ostaje za odeću i stanovanje a povećava se procenat dohotka koji se izdvaja za kulturne potrebe, zdravlje razonodu i sl….
Ukusi preferencije i sl.
Ukusi su uslovljeni pristojnošću, običajima i društvenim ponašanjem.
Veblenov efekat.
Fenomen koji se manifestuje u uverenju potrošača da porast cene datog dobra automatski znači i porast njegovog kvaliteta zbog čega potrošači ne prestaju da ga kupuju, odnosno da pad cena datog dobra automatski znači pad njegovog kvaliteta pri čemu potrošači prestaju da ga kupuju.
Elastičnost tražnje.
Rast cena navodi potrošače da smanjuju svoju tražnju i potrošnju dok pad cena navodi potrošače da povećavaju svoju tražnju i potrošnju, u kojoj meri će se ostvariti takvi odnosi zavisi od dohodne i cenovne elastičnosti tražnje.
Dohodna elastičnost.
Dohodna elastičnost tražnje predstavlja relativnu promenu tražene količine robe u odnosu na relativnu promenu dohotka.