Didaktika kao naučna disciplina: skripta

Didaktika kao naučna disciplina

1. Objasni nastanak pojma didaktika!

Smatra se da se termin didaktika koristio u atinskim i spartanskim 

školama, iako se zapisi o ovom problemu mogu naći i prije ove dvije 

klasične kulture (npr. Vavilona). Naziv didaktika dolazi od starogrčkih 

riječi   didaskein   (poučavati,   drzati   nastavu),   didasko   (poučavan), 

didaktikos (poučan), didaskalos (učitelj). Navedeni pojmovi čine osnovu 

za nastanak pojma didaktika.

2. Koja   se   terminologija,   umjesto   pojma   didaktika   koristi   u 

zemljama   Sjeverne   Amerike,   a   koju   koriste   romanski   i 

anglosaksonski narodi?

Romanski i anglosaksonski narodi, umjesto termina didaktika, koriste 

specifičnu terminologiju za neke oblasti koje izučava didaktika, kao što 

su teorija instrukcije, modelovanje procesa učenja, kurikulum, teorija 

poučavanja i učenja, nastavne metode i tehnike, strategije poučavanja i 

učenja, itd. 

Pored   navedenih   pojmova,   termin   nastavna   tehnologija   se   koristi   u 

zemljama Sjeverne Amerike (SAD, Kanada), Australiji, Novom Zelandu i 

Velikoj   Britaniji   koristi   se   termin   nastavna   tehnologija.   Analizom 

značenja može se zaključiti da se nastavna tehnologija odnosi na dosta 

sadržaja koje didaktika razmatra i proučava.

Termin   didaktika   prihvacen   je   I   zadržan   u   Njemačkoj,   Francuskoj, 

Skandinaviji I zemljama srednje I istočne Evrope.

3. Najšire definiši didaktiku!



Didaktika je pedagoška disciplina koja proučava opšte probleme i 

zakonitosti nastave, i učenja u njihovom jedinstvu što podrazumijeva 

suštinske probleme vaspitanja i obrazovanja.

4. Kako didaktiku definiše Disterveg, a kako Herbart?

Disterveg definise kao nauku o zakonitostima i pravilima nastavnog 

rada, a Herbart kao teoriju, i vaspitnu nastavu.

5. Definiši didaktiku prema savremenom shvatanju!

 Savremena   didaktika   danas   je   više   okrenuta   učeniku.   Didaktika   je 

pedagoška   disciplina   koja   proučava   opšte   probleme   i   zakonitosti 

nastave, pre svega, i učenja u njihovom jedinstvu, što podrazumeva, u 

širem smislu, suštinske probleme vaspitanja i obrazovanja.

6. U   koje   4   grupe   je   Klafki   podijelio   definicije   didaktike   prema 

predmetu istraživanja? 



Didaktika kao nauka o poučavanju i učenju

  - Ova didaktika obuhvata 

različite oblike nastave i učenja (namjerne i nenamjerne), sadržaje 

nastave i učenja, metode, postupke, organizacione oblike i sredstva. 

Njen   predmet   izučavanja   uključuje   procese   nenamernog   učenja, 

učenja van nastave, kao i učenje koje se dešava slučajno. 



  Didaktika kao teorija obrazovanja  je teorija obrazovnih sadržaja i 

nastavnih planova i programa. Predmet izučavanja je fokusiran više 

na ono što treba pouučavati, a ne na to kako i kome je poučavanje 

namijenjeno. 



Didaktika je teorija poučavanja i učenja

 . - Njegov osnovni koncept je 

nastava shvaćena kao jedinstvo poučavanja i učenja. Strukturu ovog 

Pedagogija je šira i obuhvatnija nauka, a didaktika njena disciplina. 
Didaktika se prirodno oslanja na širu nauku pedagogiju, koristeći njene 
zakonitosti   i   principe   za   teorijsko   unapređenje   i   poboljsavanje 
sopstvene prakse. Didaktika svojim predmetom istraživanja obuhvata 
dio predmetnog   polja pedagogije. Razvoj didaktičke prakse i teorije 
obogaćuje i razvija predmet izučavanja pedagogije kao nauke.

2. Objasni odnos didaktike i metodike!

Veoma   složen   odnos   vlada   između   didaktike   i   metodike.   Metodika 
definiše ciljeve učenja, specifične oblike metode nastavnog rada, ima 
funkciju   dijalektičkog   posredovanja   između   didaktike   i   nastavnih 
predmeta. Obe naučne discipline imaju nastavu kao zajedničko polje 
istraživanja   i   djelovanja.   Didaktika   bi   bez   saznanja   metodika   bila 
prazna i odvojena od skolske prakse, a metodička znanja neutemeljena 
bez fundamentalnih saznanja didaktike.

3. Zašto je važno oslanjanje didaktike na filozofiju?

Filozofija pruža didaktici teorijski okvir koji je neophodan za razvoj 
sveobuhvatnog   i   humanističkog   pristupa   obrazovanju.   Ona   pomaže 
nastavnicima   da   razumiju   složenost   procesa   učenja,   da   oblikuju 
obrazovne ciljeve i da razviju nastavne metode koje podstiču kritičko 
mišljenje, kreativnost i samostalnost.

4. U čemu je značaj logike za didaktiku?

Značaj   logike   za   didaktiku   leži   u   njenoj   sposobnosti   da   pomogne   u 
strukturiranju   nastavnog   procesa   i   razvoju   kritičkog   mišljenja   kod 

učenika. Logika omogućava učiteljima da jasno definišu ciljeve, sadržaje 
i metode nastave, kao i da analiziraju i vrednuju obrazovne strategije. 
Kroz   logičko   razmišljanje,   učenici   mogu   bolje   razumjeti   i   povezati 
različite   koncepte,   što   doprinosi   njihovom   dubljem   razumevanju 
gradiva. Takođe, logika igra ključnu ulogu u razvoju argumentacije i 
rješavanju problema.

5. Koje     sociološke   kategorije   su   najznačajnije   za   didaktiku   i 
nastavni proces?

+



Kultura,   stepen   obrazovanja,   životna   praksa,   razvoj   nauke   i 
filozofska polazišta koja su dominantna u određenoj epohi i na 
određenom prostoru.

6. Koja je najznačajnija veza između didaktike i kibernetike?

Pošto je nastavni proces zasnovan na razmjeni informacija, sasvim je 

prirodno da je nužno upravljati tokom tih informacija. Ovde se javljaju 
tri   važna   elementa:   predajnik(nastavnik),   prijemnik(učenik)   i   kanal 
informacija(medij).

7. U   kojim   domenima   je   nezaobilazna   povezanost   psihologije   i 
didaktike? 



na   osnovu   zakona   i   principa   razvojne   psihologije   može   se 
razumjeti ponašanje čovjeka u različitim životnim periodima;



cjelokupan   nastavni   proces   se   usklađuje   sa   zakonima 
psihofizičkog razvoja učenika;

– Opšte obrazovanje se definiše kao proces sticanja znanja, vještina, 
navika   i   vrijednosti   iz   različitih   oblasti   nauke,   kulture,   društvenog 
života   i   rada.   Osnovno   obrazovanje   ima   sledeće   karakteristike: 
promjenljivost,   razvojnost,   zavisnost   od   naučno-tehničkog   razvoja, 
potrebno je svim ljudima, doprinosi razvoju ličnosti i prethodi svakom 
drugom obrazovanju. 

4. Šta je stručno obrazovanje? 

–   Stručno   obrazovanje   predstavlja   sistem   znanja,   vještina   i   navika 
potrebnih   pojedincu   za   obavljanje   konkretnih   poslova   u   struci, 
području rada, djelatnosti i zanimanju. 

5. Odnos stručnog i opšteg obrazovanja. 

–   Opšte   obrazovanje   je   potrebno   svim   građanima,   obuhvata   sva 
područja   savremene   kulture,   duhovne   i   materijalne   i   doprinosi 
sveukupnom razvoju ličnosti. Opšte obrazovanje ne bi trebalo da bude 
usko   stereotipno   i   jednostrano   već,     veoma   široko,   univerzalno, 
kvalitetno i savremeno. A stručno obrazovanje predstavlja sisteme i 
cjeline znanja, vještina i navika, neophodne za obavljanje poslova u 
okviru struke. 

6. Koja je osnovna uloga profesionalnog obrazovanja? 

–   Osnovna   uloga   je   osposobljavanje   za   obavljanje   standardizovanih 
poslova i radnih zadataka u okviru konkretne profesije.

7. Koji su to činioci obrazovanja?