UNIVERZITET
„PRIVREDNA AKADEMIJA“
BRČKO DISTRIKT
BOSNA I HERCEGOVINA
NAZIV FAKULTETA
STUDIJSKI PROGRAM:
Modul:
SEMINARSKI RAD
PREDMET: NAZIV PREDMETA
NAZIV TEME
Mentor Student
Ime, prezime, zvanje Ime, prezime, broj
indeksa
Brčko, (datum izrade)
„Didaktika i njena uloga u savremenom obrazovanju“
1. Uvod
Didaktika je jedna od najvažnijih oblasti pedagogije jer se bavi pitanjem kako se
znanje prenosi sa nastavnika na učenika. U savremenom obrazovanju, ona
predstavlja temelj za razumevanje i planiranje nastave, izbor metoda, pristupa
učenju i celokupnog obrazovnog procesa.
U vreme kada se obrazovni sistemi brzo menjaju pod uticajem tehnologije,
društvenih promena i novih potreba tržišta rada, razumevanje didaktike postaje
još važnije. Nastavnici se sve više suočavaju sa izazovima kao što su
individualizacija nastave, uključivanje učenika sa različitim potrebama i
upotreba digitalnih alata. Didaktika pomaže da se ovi izazovi sistematski
sagledaju i reše.
U ovom radu biće predstavljene osnovne teme kojima se didaktika bavi – od
definicije i predmeta proučavanja, preko razvoja didaktičkih ideja, do
savremenih metoda nastave i planiranja obrazovnog procesa. Cilj je da se prikaže
koliko je didaktika važna za kvalitetno i efikasno obrazovanje, posebno u
kontekstu aktuelnih promena u školstvu.
2. Šta proučava didaktika
Didaktika je i praktično orijentisana nauka, jer njeni nalazi i teorije služe
direktno nastavnicima u svakodnevnom radu. Na osnovu didaktičkih saznanja
nastavnik može da:
•
pravilno postavi ciljeve nastave,
•
izabere odgovarajuće metode,
•
koristi odgovarajuća nastavna sredstva,
•
organizuje nastavu tako da bude efikasna, zanimljiva i prilagođena
učenicima.
Zato se didaktika nalazi u samoj srži pedagoške teorije i nastavne prakse.
3. Istorijski razvoj didaktičkih ideja
Didaktičke ideje su se razvijale kroz vekove, u skladu sa promenama u društvu,
filozofiji, religiji i nauci. Od prvobitnih oblika obrazovanja u antičkim školama,
preko srednjovekovnih religijskih učenja, sve do savremenih teorija nastave –
didaktika je prolazila kroz brojne faze i transformacije.
3.1. Antički period
U antičkoj Grčkoj i Rimu, obrazovanje je bilo privilegija bogatijih slojeva, a
nastava se uglavnom zasnivala na usmenom prenošenju znanja i razvijanju
govorništva i logike. Sokrat je insistirao na dijalogu i postavljanju pitanja kako bi
se podstaklo kritičko mišljenje. Platon i Aristotel razvijaju prve teorijske osnove o
vaspitanju i obrazovanju – Platon ističe važnost duhovnog razvoja, dok Aristotel
ukazuje na ulogu iskustva i prakse.
3.2. Srednji vek
U ovom periodu dominira crkveno obrazovanje. Glavni cilj učenja bio je versko
vaspitanje. Nastava je bila strogo organizovana i zasnivala se na učenju napamet.
U školama su se uglavnom izučavali latinski jezik, logika i teologija. Nije bilo
mesta za individualnost učenika, a nastavnici su imali apsolutnu vlast u učionici.
3.3. Humanizam i renesansa
Ovi periodi donose povratak čoveku i prirodi. Obrazovanje počinje da se razvija
van crkvenih okvira. Erazmo Roterdamski i drugi humanisti ističu potrebu za
širim obrazovanjem koje uključuje književnost, umetnost, istoriju i moral.
Pojavljuje se ideja o obrazovanju kao sredstvu za razvoj čovekovih potencijala.
3.4. Reformacija i prosvetiteljstvo
U 16. i 17. veku dolazi do velikih promena u pristupu nastavi. Martin Luter i
reformatori traže da se obrazovanje proširi i na šire narodne mase. U 17. veku
Johan Amos Komenski postaje najvažnija figura u razvoju didaktike. U svom delu
Velika didaktika on postavlja temelje savremene didaktike, zagovarajući
univerzalno obrazovanje, uzrastno prilagođenu nastavu, učenje putem čula i
sistematizaciju gradiva. Komenski je prvi koji u obrazovanju uvodi ideju da
„nastava treba da teče lako, radosno i razumljivo“.
3.5. Novi vek i savremeni razvoj
U 18. i 19. veku didaktika se dalje razvija pod uticajem prosvetiteljstva i
pedagogije kao nauke. Pojavljuju se različite škole mišljenja – Herbartova
pedagoška teorija, koja ističe važnost moralnog vaspitanja, i pedagoški idealizam
koji u prvi plan stavlja učenika i njegov razvoj. U 20. veku dolazi do sve većeg
