Platni bilans

Uvod

Cilj ovog rada je detaljno definisanje pojma platnog bilansa, metodologija sastavljanja istog, govorićemo o ravnoteži platnog bilansa, kao i o uzrocima i vrstama neravnoteže.Biće reči i o deviznom bilansu i obračunskom bilansu.
Sam izraz „platni bilans“ nije dovoljno precizan, jer to nije sistemski popis imovinske nekog subjekta utvrdjenih na odredjeni dan, već je to popis transakcija utvrdjenih u toku jednog vremenskog perioda, po pravilu, jedne godine.
Platni bilans uobičajeno prihvatamo kao odnos vrednosti svih potraživanja I dugovanja jedne zemlje prema inostranstvu, u odredjenom vremenskom.
Bilans plaćanja je sastavni deo sistema privrednih bilansa koji iskazuje osnovne makroekonomske varijabile u nacionalnoj privredi kao i njihove medjusobne odnose. Platni bilans ima razudjenije oblike statističkog iskazivanja u odnosu na račun inostranstva, koji nije jedini ni najpotpuniju prikaz ekonomskih transakcija sa inostranstvom medju društvenim računima.
1.Pojam i definicija platnog bilansa
Prikazivanje platnog bilansa u različitim oblicima menjalo se tokom istorije, u zavisnosti od toga kako se menjala robna i finansijska struktura medjunarodnih ekonomskih odnosa.
Tako na primer, u doba merakantilizma, potreba za razlikovanjem platnog od trgovinskog bilansa nije se osećala, zato što su se trgovinske transakcije obavljale uglavnom uz istovremeno plaćanje zlatnim svetskim novcem.
Praktično je izvoz i uvoz bio jednak prilivu i odlivu zlata, odnosno poklapao se sa obimom medjunarodnih plaćanja zemlje. U razvoju kapitalizma i medjunarodnih kreditnih odnosa, kretanje robe i novca u ekonomskim odnosima zemlje sa inostranstvom, više se ne poklapa.
Javila se potreba da se statistički registruju i robne i finansijske transakcije sa inostranstvom, nezavisno od načina finansijske likvidacije, a na drugoj strani bi se iskazivali svi oblici medjunarodnih plaćanja jedne zemlje u odredenom vremenskom periodu. Takvi dvostrani pregledi ekonomskih transakcija sa inostranstvom, dobili su naziv platnog bilansa, prvi put u Velikoj Britaniji – sredinom 19 veka.
Pojam platnog bilansa, je, medjutim, još dugo ostao nedovoljno precizno definisan. Osnovna dilema je bila: da li platni bilans treba da registruje samo efektivno izvršeno plaćanja i naplate u platnom prometu zemlje sa inostranstvom ( u odredenom periodu ) ili treba da prikazuje sve ekonomske transakcije obavljene u istom razdoblju, bez obzira na vreme njihove finansijske likvidacije.
U užem smislu, gradanski teoretičari poznavali su bilans plaćanja kao izraz izvršenih efektivnih plaćanja.
Širi koncept platnog bilansa obuhvata sve ekonomske transakcije obavljene u odredenom vremenu, bez obzira na trenutak efektivnog plaćanja.